Gujon je podsetio da su takve škole u Rusiji postojale do pre dve decenije, a kako je naglasio sada se ponovo pojavila potreba za tim.
„Nama je izuzetno važno da srpska deca znaju i uče srpski jezik, jer je jezik u srži identiteta. Bez jezika nema identiteta i identitet se gubi zbog neznanja jezika. Te veze su veoma bitne i to ne samo zbog porodice. Videli smo u nekim zemljama da neka deca ne znaju srpski jezik i ne mogu da razgovaraju sa bakom i dedom. To je zaista tužno. Ako posmatramo na duge staze onda se gubi i ta veza i nit sa Srbijom. Kada je jezik tu - onda je i identitet tu, onda postoji i želja za obilaskom Srbije, a ponekad i za povratkom u Srbiju. To je, svakako jedan od naših ciljeva i ja sam srećan što ćemo intezivno raditi u narednih šest dana ka ostvarivanju ovih ciljeva“, rekao je Gujon.
On je podsetio da dopunske škole srpskog jezika već rade u mnogim zemljama, ali je istakao da je „Ruska Federacija i simbolično važna, zato što su Srbi i Rusi prijateljski narod“.
„Srbi se ovde osećaju kao da su domaćini i zapravo to i jesu. I baš u takvim, dobrim, okolnostima nema izgovora da ne radimo na pokretanju takvih škola, jer je to u interesu i Srba i Rusa. Ima i slučajeva da Rusi ili Ruskinje koji su u braku sa Srbima žele da nauče srpski jezik, kako bi mogli da sa tazbinom i sa decom razgovaraju na tom prelepom i milozvučnom jeziku“, rekao je Gujon.
Prema njegovim rečima, dopunske škole srpskog jezika rade tamo gde postoji srpska dijaspora: u Francuskoj, Švajcarskoj, Austriji, Kanadi, Americi i drugim zemljama, a Uprava za saradnju sa dijsporom i Srbima u regionu želi da pomogne da se takve škole osnuju i drugim zemljama, gde žive naši ljudi.
„Nije baš lako osnovati škole, ali mi imamo to iskustvo. Imamo i finansijsku podršku za prostorije, za nastavnike, za opremanje i onda treba sve to da iskoristimo i da usredsredimo našu energiju ka tom cilju“, kaže Gujon.
Kao primer on je naveo Sloveniju, gde je pre tri godine pokrenuta ideja o dopunskim školama i gde se predviđalo da će je pohađati 300 do 400 dece, ali su te brojke višestruko premašene.
„Smatralo se velikim uspehom ako bi taj broj dece u Sloveniji učio srpski jezik. Niko nije znao kakav će biti odziv, a odziv je bio ogroman – 1.600 dece, što znači četiri puta više nego što se očekivalo. Isto pokrećemo to i u drugim zemljama“, dodao je Gujon.
Problem je, navodi Gujon, što se ne zna tačan broj srpske dijaspore u Rusiji i mnogim drugim zemljama, pošto ne postoji obaveza prijavljivanja srpskih građana ambasadi naše zemlje prilikom dolaska u određenu državu.
„Znamo za one koji su se prijavili ambasadi, ali ne i gde se nalaze oni koji se ne prijavljuju. Tako da ćemo videti kad budemo pokrenuli tu inicijativu koliko će se dece i roditelja prijaviti, ali ja verujem da će biti dovoljno za pokretanje makar tri škole u Ruskoj Federaciji. Optimističan sam i vođen iskustvom iz drugih zemalja mislim da možemo to da ostvarimo, a onda da od septembra govorimo u Moskvi ne samo na prelepom ruskom jeziku, već i na srpskom“, naglasio je Gujon.
On takođe navodi primer Malte, gde se nije znalo koliko Srba živi u toj zemlji i koliko će dece biti zainteresovano da se upiše u dopunsku školu, ali se ispostavilo da je više od 150 mališana izrazilo želju za učenjem srpskog jezika.
„To nam imponuje, to nam pokazuje da ono što radimo ima smisla, a najbitnije je da možemo da realno, konkretno i na terenu da pomognemo toj deci. Ako to uradimo mi smo promenili ne samo život te dece, time što će perfektno naučiti jezik svojih predaka, svoje otadžbine, nego je to i pogled na svet, to je deo lične istorije, deo identiteta i to nema cenu, to je nešto neprocenjivo“, naglasio je Gujon.
Srpska delegacija, koju predvodi Gujon, danas se u Moskvi sastala sa ambasadorom Srbije u Rusiji Miroslavom Lazanskim i srpskim diplomatama kako bi razgovarali o pokretanju dopunskih škola srpskog jezika u toj zemlji, a takođe i sa predstavnicima naše dijaspore – privrednicima i studentima. Očekuju ih i sastanci sa predstavnicima ruskih instutucija.
Gujon ističe da je izuzetno važan susret sa srpskim privrednicima, koji je održan u ambasadi Srbije u Moskvi, zbog razmene iskustava i činjenice da oni zapošljavaju naše ljude.
„Oni dugo rade u Rusiji, imaju iskustvo i želeli smo od njih da čujemo kako funkcioniše srpska dijaspora, kako funkcioniše srpski biznis, kako se odvijaju srpski i ruski odnosi, šta bi bilo potrebno da se unapredi, šta funkcioniše dobro, a šta loše, gde su problemi i slično. Da čujemo od njih sve to i da onda mi učimo od njih, jer to su ljudi koji žive u „realnom“ svetu, koji poznaju naše radnike, koji poznaju Ruse, Rusiju i ruski mentatlitet i koji znaju kako stvari funkcionišu i kako se naši odnosi razvijaju ovde na terenu u Rusiji“, zaključio je Gujon.
Pročitajte još:
- Srpska zastava se zavijorila u ruskoj školi (foto)
- Zaev najavio povratak srpskog jezika u škole u Severnoj Makedoniji
- Odzvonilo: Država Srbija piše đačke lekcije o Kosovu, Jasenovcu, Oluji, Milosrdnom anđelu...