Od heroja do heroine
Šta je sve „Orlando“ Virdžinije Vulf? Biografijao engleskom plemiću koji živi 300 godina i koji se jednog jutra budi kao žena, roman o avanturama junaka/junakinje od elizabetanskog doba do prve polovine 20. veka, najduže ljubavno pismo u istoriji književnosti, poema o nenapisanoj književnosti, o stvaranju? Roman Virdžinije Vulf, objavljen 1928. godine, kako kaže Isidora Sekulić je najkapricioznija, najsmelija i najneodgovornija fikcija koja govori o putovanju duše ka savršenstvu, ka poeziji.
Orlandov život počinje u vreme vladavine kraljice Elizabete i traje do danas. Orlando je muškarac koji se jednog jutra budi kao žena, on je neuki stihoklepac koji postaje pesnikinja, on je naivna duša koja pronalazi svoje savršenstvo u stvaralaštvu.
„'Orlando' je priča o britanskom plemiću koji želi da bude pesnik, kome je sve dato, međutim, on se ostvaruje kao pisac tek kada postane lejdi. Mi dakle kao ljudska bića težimo savršenstvu, a Orlando postaje to što želi – postaje spisateljica onda kada se transformiše u ženu“, kaže za Sputnjik reditelj predstave Bojan Đorđev.
Iako se Orlando jednoga jutra u Konstantinopolju budi kao žena, on ostaje isti. Njegovi su ličnost i karakter nepromenjeni, ali uloga i status koji sada kao lejdi poseduje dovedeni su u pitanje, kao što su pravo na poetski glas i posedovanje imanja.
„Opisujući Orlandovu promenu pola, Virdžinija Vurlf upućuje na makaradu, odnosno društveni kod koji se pripisuje polovima. Cela zapadnoevropska civilizacija zasnovana je na razdvajanju mnogih stvari, pa i rodova“, smatra Đorđev i dodaje da se zapravo stavovima, argumentacijom, proizvodima ljudi klasifikuju kao muškarci i žene.
Predstava sa dva glavna glumca
Bazirajući svoju predstavu na ideji o Orlandu kao biću koje dolazi do savršenstva tranformišući se, u predstavi će Orlanda jedno veče igrati glumica, a drugo glumac.
„To je dvoje mladih glumaca, Iva Milanović i Dragan Sekulić koji će igrati u odvojenim predstavama. Takvom podelom uloga oni pokazuju da je Orlando univerzalno biće, da promena pola zaista nije promena u Orlandu, već u načinu na koji svet doživljava tu promenu“, otkriva reditelj koji je na probama radio paralaleno sa oba glumca.
Biografija posvećena Viti Sakvil Vest
„Biograf je sada suočen sa teškoćom koju je bolje možda da prizna nego da je zataška“, piše Virdžinija Vulf u „Orlandu“, delu koje naziva biografijom, ili na latinskom „Vita“, a što jasno upućuje na Vitu Sakvil Vest, prijateljicu i ljubavnicu Vidžinije Vulf. „Orlando“ je otuda poznat i kao najduže ljubavno pismo u književnosti upućeno upravo Viti Sakvil Vest, čiji je život poslužio za oblikovanje ovog čudesnog heroja koji živi svoj viševekovni život.
„Orlando stalno sreće ljude koji su zaljubljeni u njega, odnosnu u nju. Upravo zato smo rešili da usvojimo govor zaljubljenih“, navodi reditelj i otkriva da je Orlando sve vreme objekat žudnje koji prelazi u subjekat onda kada progovori kroz svoje delo, poemu „Hrast“ koju je za potrebe predstave napisao Goran Ferčec.
„Orlando čezne za poetskim ostvarenjem, zbog čega roman postaje putovanje jednog lika od naivnog stihoklepca do priznate poetese koja objavljuje poemu ’Hrast’. U našoj predstavi to je alternativna, imaginarna verzija ’Hrasta’ koja tihom Orlandu na kraju daje snažan glas“, tvrdi reditelj.
Putovanje kroz nenapisana dela ženske književnosti
Ako je Džojsov „Uliks“ putovanje kroz istoriju stila engelskog pisanog stvaralaštva, „Orlando“ je putovanje kroz nenapisana dela ženske književnosti, a ova predstava to pojačava i to sa distancom od skoro sto godina.
„Ne samo koliko malo ženskih pisaca imamo, mi imamo i malo romana koji su na primer ovenčani NIN-ovom nagradom, a u kojem su glavni likovi žene. Nije se mnogo toga promenilo u statusu ženske književnosti i naša predstava stvara paralelni tok romana Virdžinije Vulf. Neke stvari naglašavamo, neke menjamo, neke dovršavamo i to sa velikom vremenskom distancom“, zaključuje Đorđev.
U predstavi „Orlando“ reditelja Bojana Đorđeva autorski tim čine dramaturzi Tanja Šljivar i Goran Ferčec. Scenografiju je radio Siniša Ilić, kostim Maja Mirković, scenski pokret Čarni Đerić, a za scenski govor zadužena je Dijana Marojević. Muziku potpisuje Luka Papić.
Pored Ive Milanović i Dragana Sekulića koji će u odvojenim izvedbama tumačiti Orlanda, u ansamblu su i Aleksandra Nikolić, Vanja Ejdus, Kalina Kovačević, Nikola Vujović, Zoran Ćosić, Pavle Jerinić, Miloš Đorđević, Sena Đorović.