„Naš zadatak je da pokušamo da učinimo maksimum napora kako bi mirovne snage što duže ostale (u Karabahu). Postoje preduslovi koji nam omogućavaju da pretpostavimo... da će to (prisustvo mirovnih snaga) biti dugoročnije“, rekao je Grigorjan u intervjuu Javnoj televiziji Jermenije.
Prema njegovim rečima, takvi preduslovi su infrastruktura koja se stvara u Karabahu i globalni procesi.
„Pokušavamo da shvatimo kako ćemo rešavati naše dugoročne zadatke. Jedan od glavnih preduslova za rešavanje dugoročnih zadataka je da mirovnjaci i dalje ostanu u Arcahu (Karabahu). To je veoma važno za nas“, istakao je Grigorjan.
Prema njegovom mišljenju, to je neophodno za „stabilizaciju bezbednosnog okruženja“.
„Prisustvo mirovnih snaga znači određenu stabilnost... Najbolja je opcija da, ako mirovnjaci pomažu da se tamo osigurava bezbednost, onda moramo da radimo u tom pravcu“, rekao je sekretar Saveta bezbednosti.
Odgovarajući na pitanje šta će Jermenija učiniti ako mirovnjaci napuste Karabah, Grigorjan je izjavio da će u tom slučaju „biti potrebno da se razmišlja o drugim rešenjima“.
Krajem septembra 2020. godine u Nagorno Karabahu su nastavljena borbena dejstva koja su bila nastavak dugotrajnog sukoba i dovela do žrtava među civilnim stanovništvom. Strane su nekoliko puta pokušavale da zaključe primirje, ali je na kraju uspešan bio tripartitni sporazum postignut u noći 10. novembra.
Uz posredovanje Moskve, Azerbejdžan i Jermenija su se dogovorili da u potpunosti prekinu vatru i razmene zarobljenike i tela poginulih. Jerevan je takođe predao Bakuu Kelbadžarski, Lačinski i Agdamski rejon. Osim toga, u regionu su stacionirani ruski mirovnjaci.
Pročitajte još: