To je u potpunoj suprotnosti sa jednim od osnovnih imunoloških pravila - da je ljudski imuni sistem evoluirao tako da može da prepozna svaki mikrob koji uđe u organizam, kako bi sprečio širenje onih koji predstavljaju opasnost, piše „Lajvsajens“.
„Ideja je bila da imuni sistem ne interesuje da li nešto predstavlja opasnost ili ne, već ga se samo reši. Ali niko do sada nije testirao da li je to tačno“, kaže Džonatan Kagan, imunolog iz Bostonske dečje bolnice, jedan od vođa istraživanja čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Sajens imunolodži“.
Da bi testirali ovo načelo, istraživači su pronašli bakteriju koja ranije nije dolazila u kontakt sa imunim sistemom sisara. Za potragu za bakterijom izabrali su deo Pacifika nedaleko od ostrva Feniks na Kiribatima.
„Radi se o području dubine 4.000 metara, na kom ne žive sisari. To je bilo dobro mesto da nađemo bakteriju koja je potpuno drugačija od onih koje žive na kopnu“, rekao je Randi Rotdžan, jedan od autora studije.
Naučnici su, uz pomoć podmornice na daljinsko upravljanje, uzeli uzorke vode, sunđera, morskih zvezda i sedimenata, sa kojih su uzeli 50 različitih bakterija. Potom su ih izložili ćelijama imunog sistema ljudi i miševa.
Otkrili su da ćelije imunog sistema nisu prepoznale 80 odsto mikroba, uglavnom roda moritela. Ćelije uzete sa koštane srži sisara uopšte nisu videle te bakterije.
„To nam govori da imuni sistem prepoznaje mikrobe koji žive oko nas i da su zajedno evoluirali. Ukoliko biste izložili ljudski imuni sistem drugačijem okruženju, on ne bi prepoznao mnoge mikrobe“, kaže Kagan i dodaje da je, na primer, moguće da imuni sistem neke životinje koja živi u dubinama okeana, ne bi prepoznao bakteriju ešerihija koli, koja je uobičajena za ljudsko okruženje.
Iako njihova sposobnost da izmaknu imunom sistemu izaziva jezu, naučnici veruju da bakterije iz morskih dubina ne predstavljaju pretnju za inficiranje ljudi.
„Prvo, one nisu evoluirale tako da mogu da izbegnu imuni sistem sisara, pa bi njihova patogenost bila incidentna. Drugo, temperatura, pritisak i hemijsko okruženje našeg tela je toliko drugačije od onog u okeanu, gde inače žive, da bi teško mogle da opstanu van svog prirodnog okruženja“, navodi Rotdžan.
Pročitajte još:
- Nova epidemiološka pretnja: Povratak bakterija otpornih na lekove
- Otkrivena čudna bakterija na dnu okeana, preživljava i bez kiseonika
- Sa svakom jabukom pojedemo 100 miliona bakterija