On kaže da je premijer Kurti, tražeći priznanje Kosova i navodnih srpskih zločina na KiM, odustajanje od formiranja Zajednice srpskih opština i poništavanje svih prethodno potpisanih sporazuma uz posredovanje EU, pokazao da ne odustaje od ranijeg stava i pored činjenice da su i Amerika i EU za nastavka dijaloga.
Priština ruši dijalog
Stanković smatra da posle četiri uslova Kurtija ostaje samo teorijska mogućnost da se dijalog nastavi.
„Srbija je definisala učešće u daljem toku dijaloga samo ako se ono što je do sada popisano ispoštuje. Kurti nam svojim uslovima poručuje da Srbija treba da izađe iz dijaloga i stavi veliki znak pitanja na sve na šta je do sada u dijalogu pristala. Jer, ako Albanci miniraju ideju dijaloga kao takvu, ne znam zašto bi Srbija ostala privržena ideji koja nema nikakvu konkretnu realizaciju,“ navodi Stanković.
U međuvremenu, Brisel je upozorio Prištinu da Kurtijevi principi vođenja dijaloga sa Beogradom, „podrivaju ovaj proces“ i napominju da bi Kurti zbog ovakvih izjava mogao da snosi isključivu odgovornost za „nedostatak napretka”, ali i mogući „neuspeh“ dijaloga Beograda i Prištine.
Neuspeh pregovora vraća nas na početne pozicije
Na pitanje, šta za Srbiju znači „neuspeh dijaloga“, naš sagovornik kaže:
„To znači da smo na samom početku i da sve što je do sada implementirala kroz sporazume, Srbija može da povuče i stvari vrati na nultu poziciju. Onda može da se razmišlja ili o nekom političkom procesu koji bi bio u drugačijem formatu i u kome bi učestvovali svi relevantni međunarodni faktori pre svega iz država koje su stalne članice SB UN-a. Jer bez UN nema rešenja konačnog statusa Kosova,“ uveren je sagovornik Sputnjika.
Udar i na bezbednost Srba
Ono na šta on stavlja akcenat je, da ako je dijalog mrtav, to otvara pitanje bezbednosti.
„Otvara se pitanje mogućeg sukoba između albanske fanatizovane vlasti i preostalih Srba na Kosovu i Metohiji jer onaj ko neće dijalog, a želi nezavisno Kosovo, verovatno će krenuti u realizaciju ideje o etnički čistom Kosovu. Ovo što radi Kurti je ulazak u opasnu avanturističku zonu koja može da podrazumeva i nove napetosti na Kosovu i Metohiji,“ upozorava Stanković.
Da li će posle svega uopšte doći do susreta Kurtija i srpskog predsednika Aleksandra Vučića kako je to najavio specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak, pitanje je koje nema odgovor smatra Dragan Đukanović profesor na Fakultetu političkih nauka. Teško je predvideti tok nastavka dijaloga s obzirom na dijametralno suprotne stavove Prištine i Beograda.
„Mislim da je proces deblokade dijaloga jedan od prioriteta EU kao i iznalaženje modaliteta da se dijalog nastavi i pored tvrdih stavova koje čujemo iz Prištine,“ kaže on.
Kurti je glavobolja Evropske unije
Priština se, navodi on, vraća na početak ne želeći da prizna ni dogovorene stavke u ranijim dijalozima što je ozbiljna glavobolja pre svega za EU koja je na sebe preuzela ulogu statusno neutralnog posrednika.
„Mislim da je ovo samo pokušaj EU da se, eto, pokaže da dijalog postoji iako njega suštinski nema,“ smatra Đukanović.
Stevica Deđanski iz Centra za razvoj međunarodne saradnje napominje da je sam dijalog potreba, kao i da su toga su svesni svi od istoka do zapada, jer je to jedini put da se dođe do rešenja.
„Ovo što EU pokušavaju svodi se na navijanje za Prištinu i jedino što ih sprečava da budu još pristrasniji je činjenica da EU nije jedinstvena po pitanju tzv nezavisnog Kosova,“ uveren je Deđanski.
Po njegovim rečima, šta god da nam se sprema na tim pregovorima, ako ih bude, Srbija na njih mora da ode i ne sme da ih ignoriše, jer bi se krivica za neuspeh u tom slučaju svalila na nas.
Srbija mora u Brisel
„Jedino što u tim razgovorima mi treba da se držimo međunarodnog prava i obaveza. Znači, ako smo već razgovarali pod okriljem EU i potpisali Briselski sporazum, moramo da insistiramo kao i do sada da se obaveze koje je Priština preuzela tim sporazumom ispune. Iluzorno je i donekle glupo pričati ponovo pod okriljem EU o daljim temama ako nije ispunjeno ni ono što je već dogovoreno. Jer onda ne bi bilo garancije i da svaki sledeći dogovor neće biti ponovo prekršen,“ objašnjava Deđanski.
Mi nećemo pričati o priznanju Kosova jer je naš stav opštepoznat, dodaje on, i nije naš problem kako će EU to da objasni Kurtiju
„Mi hoćemo kompromis i to hoće i Amerika i EU. Nije naš problem kako će i na koji način da privole Kurtija na dijalog. Naše je da se ponašamo u skladu sa sporazumom koji je potpisan i čiji je garant EU,“ zaključuje Deđanski.
Kurti slagao i Lajčaka
Lajčak je još ranije rekao da je od Kurtija dobio obećanje da će doći u Brisel na pregovore, nedelju dve pošto se konstituišu institucije u Prištini. Posrednik EU je istakao i da je sa Kurtijem ugovorio još jedan sastanak po formiranju institucija na kome bi trebalo da se razgovara i o tome kako će taj proces da se nastavi i u kojoj formi.
Pročitajte još: