Beogradu dobro poznati diplomata, britanski ambasador u Srbiji od 2010. do 2013. godine, a potom i šef Delegacije EU u Srbiji od 2013. do 2017. po treći put je u Srbiji. Nakon što je diplomatsku karijeru 2017. nastavio ambasadorovanjem u Kuvajtu, vratio se, doduše ne u Beograd nego u Prištinu, preuzevši rukovođenje misijom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu i Metohiji.
On je osmi šef te misije od njenog osnivanja 1999. godine i nasledio je ambasadora Jana Bratua iz Norveške. Šta možemo očekivati od angažmana Davenporta koji je nesumnjivo najzvučnije ime među dosadašnjim diplomatama na tom mestu, a dolazi u vreme sve većih pritisaka na Beograd da prihvati famozni pravnoobavezujući sporazum sa Prištinom, odnosno da prizna samoproglašenu državnost Kosova.
Povratak Davenporta: U interese SAD upregnuti i OEBS
Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević napominje da dolazi iskusan diplomata i to u instituciju koja ima svoju funkciju, što pokazuje da će budući rasplet i pritisak vezano za rešavanje kosovskog čvora dobiti na dinamici.
„Druga stvar je što se radi o britanskom diplomati što ukazuje na dve stvari – jedna je interes Britanije da se aktivnije uključi i da direktno deluje, imajući u vidu da je izašla iz Evropske unije i da u regionu projektuje svoju politiku i sopstvenu političku strategiju“.
Britanija se vraća na Zapadni Balkan
Ta namera je, kako podseća, bila jasna još 2018. kada je njihova tadašnja premijerka Tereza Mej iz Sofije, sa samita EU-Zapadni Balkan, došla u Skoplje i izjavila da Britanija ostaje zainteresovana za naš region i da će svakako tu biti aktivna.
On, uz to, ukazuje i na drugi aspekt.
„Treba računati na punu koordinaciju Vašingtona i Londona i na njihovu punu saradnju tako da dolazak Davenporta, Britanca svakako znači i projekciju nekih američkih interesa na tom prostoru. Verovatno hoće da popune te međunarodne organizacije svojim ljudima i da po toj osnovi deluju sinhronizovano u Prištini“, objašnjava naš sagovornik.
Po njegovoj oceni, imenovanje Davenporta, ima i treći aspekt, a to je da će on u punoj funkciji i u punom angažmanu uključiti OEBS na tom prostoru.
OEBS je, kako kaže, do sada na neki način bio isključen, nezapažen i potpuno izuzet. Davenport na čelo njegove misije, uveren je Milivojević, ne dolazi zbog penzije ili namere da dobije sinekuru. Dolazi kao aktivno lice koje poznaje region, veoma dobro poznaje nas i biće u stanju da se aktivno stavi u funkciju zapadnih interesa, ne sumnja naš nekadašnji diplomata.
Žurba traži podizanje dinamike
„Sigurno je deo mozaika vezanog za interese Zapada da se pitanje Kosova ubrzanije rešava, da se podigne dinamika i da se uključe svi mehanizmi koji stoje na raspolaganju, a OEBS jeste jedan od tih mehanizama. U OEBS-u su Amerika i Kanada, ali i Rusija, dakle svi akteri koji su na tom terenu, tako da se širi lepeza delovanja i uticaja. Ne završava se samo sa Evropskom unijom, jer je očigledno da je posredovanje EU manje uspešno i da kao mehnaizam ne daje onaj optimum za šta je Zapad sada zainteresovan“, ističe naš sagovornik.
Tako Zapad sada može da deluje i po liniji OEBS-a i da na indirektan način budu uključeni i ostali akteri koji to ne mogu kroz EU i kroz NATO. Kako smatra, uključenjem OEBS-a diže se dinamika i ceo kontekst dobija jednu širu dimenziju.
Beogradu koji se nalazi u teškoj situaciji zato će, ne sumnja, biti još teže.
„Potpuno je jasno, što vidimo iz gomile izjava, nastupa, da je ovaj region ušao u interesnu sferu i da je u Evropi to jedna od ključnih tačaka kojom se rešava strateški cilj zapadne alijanse, da se ceo ovaj prostor preuzme, da se to pitanje zatvori i da se ide prema Rusiji“, ističe Milivojević.