Takođe ističu kao i potrebu da svi ratni zločini budu ispitani i procesuirani, piše podgorički Dan, prenosi B92.
Izveštaj, čiji je autor izvestilac EP za Crnu Goru Tonino Picula, naći će se na dnevnom redu parlamenta u aprilu, a do tada postoji mogućnost podnošenja amandmana na predloženi tekst.
„Evropski parlament poziva crnogorske vlasti da se u potpunosti pridržavaju odredaba o sukcesiji imovine bivše SFRJ, posebno što se tiče vojne imovine”, navodi se u amandmanu koji je podnela Željana Zovko.
Ona u drugom amandmanu apeluje na Crnu Goru da pojača svoje napore na proaktivnom određivanju prioriteta i kažnjavanju ratnih zločina i razjašnjavanja sudbine nestalih osoba.
Amandman 131 podneli su poslanici Klemen Grošelj, Ilhan Kučuk, Petras Auštrevičijus i Nikolae Stefanuta, koji predlažu formulaciju da je Evropski parlament zabrinut zbog nedostatka napretka u suočavanju sa ratnim zločinima počinjenim u Crnoj Gori i pozivaju vlasti da podržavaju i razvijaju plan stvaranja dokumentacionog i informacionog centra.
Amandman na predlog izveštaja podneo je i Vladimir Bilčik, šef odbora EP za odnose sa Crnom Gorom.
„Evropski parlament ponavlja svoju podršku jačanju inicijative za uspostavljanje regionalne komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim grubim kršenjima ljudskih prava na teritoriji bivše Jugoslavije“, navodi se u tom amandmanu.
Pitanje sukcesije imovine bivše SFRJ aktuelno je decenijama. Među prioritetima je postizanje aranžmana oko podele vojne imovine i preostale diplomatske imovine, pitanje nedostajućih sredstava na računima nekadašnje Narodne banke Jugoslavije u inostranstvu i ubrzavanje rešavanja imovinskopravnih pitanja koja se tiču državnih preduzeća nekadašnje socijalističke Jugoslavije.
Amandman na sopstveni predlog izveštaja o Crnoj Gori podneo je i sam izvestilac za Crnu Goru Tonino Picula, a tiče se napretka u oblasti reforme izbornog zakonodavstva i izbornog procesa i održavanja lokalnih izbora istovremeno u celoj državi.