Trust mozgova, čiji je zadatak da informiše američke zakonodavce o nizu politika, poziva se na nedavno deklasifikovane izveštaje prema kojima su nuklearke preraspoređene iako američki zvaničnici „nisu najavili nikakve promene u postojećem baziranju američkog nuklearnog oružja u Evropi“.
U januarskom izveštaju Biltena atomskih naučnika o trenutnom statusu američkog nuklearnog arsenala potvrđuje se da je oko stotinu B61 raketa trenutno smešteno u američkim bazama u pet evropskih zemalja, što je za trećinu manje od ranije procenjenih 150.
Nuklearne bombe su stacionirane u Italiji (u bazama Aviano i Gedi), Nemačkoj (vazdušna baza Buhel), Belgiji (baza Klajne Brogel), Holandiji (baza Volkel) i u Turskoj (Indžirlik). Istraživači su pad broja raspoređenih nuklearnih bombi pripisali „smanjenju operativnog skladišnog kapaciteta u Avianu i Indžirliku“, a rakete se sada čuvaju u bazama u SAD i održavaju spremnima za operacije u Aziji ili drugim lokacijama van Evrope.
Bilten atomskih naučnika takođe izveštava da se broj bombi u turskoj bazi Indžirlik smanjio sa 50 na oko 20 usled zabrinutosti za bezbednost koja se prvi put pojavila nakon neuspelog puča 2016. godine.
Moskva je godinama pozivala Vašington i njegove saveznike da uklone svo američko nuklearno oružje iz Evrope, koga su i ruski i evropski zvaničnici opisali kao „relikt hladnog rata“. Rusija je kritikovala i NATO koncept „deljenja nuklearne energije“ koji omogućava ne-nuklearnim saveznicima da učestvuju u planiranju operacija sa nuklearnim bombama. Rusija tvrdi da, osim što izaziva tenzije i sumnje u odnosima Rusije i NATO-a, NATO-ovo „deljenje nuklearki“ predstavlja kršenje Ugovora o neširenju nuklearnog oružja.
Izvori u ruskoj vladi rekli su medijima da Moskva nije obaveštena o bilo kakvim promenama američkog nuklearnog arsenala u Evropi, pri čemu je jedan neimenovani zvaničnik ukazao da je moguće da bi smanjenje moglo biti povezano sa modernizacijom bombi.
Evgenij Bužinski, penzionisani general-potpukovnik ruske vojske, rekao je da ne veruje u mogućnost potpunog povlačenja američkih nuklearnih bombi iz Evrope, ali je dodao da bi ruski vojni planeri mogli da provere da li je došlo do smanjenja, a to bi moglo dovesti do promena u odabiru ciljeva u slučaju rata.
Američka vojska obavezala se na unapređenje arsenala bombi B61 sredinom 2010. godine, opredelivši se za pravljenje manje varijante poznate kao B61-12, čije je testiranje nedavno prikazano na poligonu Tonopah u Nevadi. Prikazane bombemogu se nositi u unutrašnjem delu aviona F-35. Bomba ima četiri mogućnosti punjenja od 0,3 kilotona, 1,5 kilotona, 10 kilotona i 50 kilotona. Poređenja radi, nuklearne bombe koje su SAD bacile na Hirošimu i Nagasaki u avgustu 1945. godine imale su punjenje od oko 15, odnosno 18 kilotona.
SAD su započele tridesetogodišnju potrošnju od 1,2 biliona (1.200 milijardi) dolara namenjenu za nadogradnju nuklearnog arsenala 2016. godine, a troškovi su se povećali na čak 1,7 biliona pod Trampovom administracijom koja je podstakla dodatnu potrošnju na stvari poput novih mikro nuklearki i sa mora lansiranih krstareća raketa. Ranije ovog meseca, saveznici predsednika Bajdena u Kongresu predstavili su zakon kojim se predlaže ukidanje nekih od predloženih Trampovih izdataka.
Sjedinjene Države su pedesetih godina prebacile nuklearno oružje u zapadnu Evropu, povećavajući arsenal na oko 8.000 bojevih glava u jeku hladnog rata. Broj nuklearnih bombi smeštenih na kontinentu dramatično je smanjen devedesetih, ali oružje nikada nije potpuno eliminisano.