Sofija Tolstoj, obična žena genijalnog pisca

Ne zna se kome je gore — da li genijalnom mužu koji živi s običnom ženom, ili običnoj ženi koja ima genijalnog muža.
Sputnik

Sofiju Tolstoj su i za života njenog muža optuživali da ne razume svog muža, ne deli njegove stavove, suviše je obična i daleka od njegovih filozofskih pogleda.

Za to ju je optuživao i on, pa je to u suštini i postalo razlog za njihove nesporazume koji su obeležile poslednjih dvadesetak godina njihovog života.

Pa ipak, niko ne može da kaže da mu je bila loša žena. Posvetila je ceo život ne samo rešavanju i vaspitavanju trinaestoro dece, nego i brizi za imanje, rešavanju problema kmetova i posluge prepisivala njegove knjige, brinula o njihovom izdavanju...

Kažu da iza svakog velikog muškarca stoji velika žena. Gotovo pola veka bila mu je supruga, pratilja, oslonac, sekretar, agent, pomoćnica u praktičnom i književnom radu. I ove godine, u muzeju Tolstoja u Jasnoj Poljani pocvećeno joj je veče, kao muzi velikog pisca.

Kuća u kojoj se rodio i proveo najveći deo svog života, imanje koje ga je nadahnjivalo da stvori svoja velika dela, i u koju su  dolazili Čehov, Turgenjev, Gorki, Ljeskov, Rjepin, i mnogi drugi najistaknutiji umetnici, naučnici, muzičari tog vremena, izgledali bi sasvim drugačije da nad njima nije svakodnevno bdela Sofija.

Sofija Tolstoj, obična žena genijalnog pisca

Sofija Bers udala se za grofa, a živela kao domaćica velikog seoskog imanja. Postala je to kad joj je bilo samo 18 godina, a njenom mužu, grofu Tolstoju gotovo duplo više. Već je bio poznati pisac i veliki autoritet za svoju mladu ženu koja mu je posvetila čitav svoj život.

Dolazak u Jasnu Poljanu iz roditeljske kuće u Kremlju bio je pravi šok za mladu groficu. Napustila je plemićki život u prestonici, prijeme i balove da bi došla na seosko imanje gde je sve bilo drugačije, komplikovanije, strano. Pa, ipak, uspela je da stvor topli dom za svog muža i njihovu veliku porodicu.

Prvih dvadeset godina braka bili su idilični. Rodila je trinaestoro dece, od kojih je petoro umrlo. Kad se sabere — punih 10 godina bila je trudna, i još 10 je dojila decu. I za sve to vreme brinula o mužu, prepisivala njegove rukopise bezbroj puta.

Samo je „Rat i mir“ prepisala 6 puta, a koliko je još drugi stranica bilo… Njemu se činilo da je posle toliko godina lutanja, u njoj našao onu o kojoj je maštao celog života, a ona je preuzela brigu o kući, imanju, o rešavanju porodičnih i problema kmetova, o vaspitanju i obrazovanju dece, o štampanju njegovih knjiga... o svemu.

Vremenom je Tolstoj menjao svoju životnu filozofiju, bavio se gajenjem konja, osnivao školu za seosku decu, pisao za njih udžbenike, bio veliki protivnik kmetstva, došao u sukob sa Crkvom, ni car Nikolaj II nije odgovarao njegovoj predstavi o vladaru Rusije, odrekao se autorskih prava za svoja dela koja su se štampala u celom svetu... Sve češće je dolazilo do sukoba sa ženom koja je počela da prati svaki njegov korak... Svoj način života nametao je celoj porodici — u kući je bilo zabranjeno jesti meso, piti alkohol, pušiti... Odevao se u seosku odeću i želeo da imanje pokloni kmetovima...

Ona se bojala da će njena deca ostati gladna. Neslaganja su postajala sve ozbiljnija, nesporazumi sve češći…i završiće se njegovim bekstvom od kuće. U oproštajnom pismu tešio ju je — nemoj da misliš da te ne volim, ali ne mogu s tobom da živim... kad ga je pročitala, potrčala je da se baci u jezero.

Samoubistvo je sprečeno, ali će veliki Tolstoj uskoro umreti, a ona će nastaviti da radi ono što je celog života radila — da brine o štampanju njegovih dela, o prevodima…

Genijalni Tolstoj imao je sreće što je živeo sa takvom „običnom“ ženom. A da li je „obična“ žena bila srećna s njim, ostaće zauvek tajna.

O Sofiji Tolstoj saznajte više u emisiji „Moj pogled na Rusiju“, u kojoj glavna urednica Sputnjika Ljubinka Milinčić obrađuje aktuelne događaje iz Rusije i sveta.

Komentar