„Gubite se u Kinu!“: Antiazijski rasizam u Americi dobija na zamahu

Tokom protekle godine, broj zabeleženih slučajeva ksenofobije i rasizma protiv emigranata iz Azije koji žive u Sjedinjenim Američkim Državama naglo se povećao. Azijska dijaspora suočava se sa uvredama, podsmesima, pa čak i fizičkim nasiljem. Sputnjik istražuje zašto azijsko poreklo postaje ozbiljan problem u Americi.
Sputnik

Istraživanje organizacije „Stop AAPI Hejt“ (Stop AAPI Hate) pokazalo je da je tokom 2020. godine zabeleženo 3.795 napada, uvreda i poniženja kojima su bili izloženi doseljenici iz Azije, 2019. je zvanično registrovanu hiljadu manje takvih incidenata, a ove godine je registrovano oko 500 takvih slučajeva i njihov broj samo nastavlja da raste.

Predsednik organizacije za pružanje pravne pomoći Amerikancima azijskog porekla Džong Jang izjavio je za En-Bi-Si da je jedan od razloga za porast nasilja „anti azijska retorika oko pandemije virusa korona“. Međutim, direktor nekomercijalne organizacije „AAPI Dejta“ (AAPI Data) smatra da je pandemija samo pogoršala neizbežni sukob, povezan sa siromaštvom i borbom za egzistenciju.

„Kineski virus“ okidač?

Ogorčenje američko-azijske zajednice, između ostalog, izazvale su izjave bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa koji je virus koronu nazvao „kineskim virusom“.

„Kada pokušavamo da objasnimo uzroke prirodnih katastrofa uvek tražimo krivca, ljudi uvek traže odgovornog kao 'metu'. Ovog puta 'meta' su postali Kinezi. Američko stanovništvo smatra sve doseljenike iz Azije Kinezima zbog kosih očiju i boje kože, a posebno emigrante iz Istočne Azije. Zbog toga je rasizam protiv Azijata u SAD porastao“, smatra profesor Nankajskog univerziteta Čen Hao.

Na primer, pre neki dan je korejski par iz Njujorka ispričao za „Ajvitnes“ da ih je nepoznata žena iz taksija vređala, vičući „Odlazite u Kinu!“, a to nije jedini slučaj.

U izveštaju „Stop AAPI Hejt“ navodi se da se sa rasizmom u najvećoj meri suočavaju devojke, koje čine 68 odsto svih prijavljenih slučajeva.

Novi sukob Kine i Amerike odigrao se - na Aljasci /video, foto/

Profesor Čen Hao to povezuje sa činjenicom da su devojke lakša meta, jer su slabije. Pored toga, veći broj žena koje su izložene napadima na rasnoj osnovi može se objasniti i time što žene verovatno češće podnose prijave policiji, nego muškarci. Prema informacijama njujorške policije, takvih slučajeva u gradu ima mnogo više, ali ih ne prijavljuju uvek.

Profesorka sociologije sa Univerziteta u Džordžiji Rozalin Džu smatra da je porast nasilja u američkom društvu protiv određenih grupa ljudi veoma zabrinjavajuća tendencija.

„Porast broja incidenata protiv Azijata izaziva zabrinutost. To nije iznenađujuće, uzimajući u obzir oštru retoriku koju je Donald Tramp koristio za podsticanje ksenofobije među svojim pristalicama. To smo videli i prilikom napada na Kapitol. Jezik mržnje i zajedljive izjave podstiču ljude na surove akcije. Anti azijski diskurs dehumanizuje one koji su objekat napada, stoga vidimo zabrinjavajući porast napada na Azijate“, rekla je ona.

„Večiti stranci“

Rasizam protiv emigranata iz Azije nije se povećao samo u SAD. Takvi slučajevi se beleže i u Engleskoj. U februaru su četvorica belaca napali muškarca kineskog porekla i pretukli ga.

Institut „Angus Rejd“ je u junu 2020. godine sproveo istraživanje koje je pokazalo da je od početka pandemije više od 50 odsto Azijata u Kanadi doživelo neki oblik zlostavljanja.

Naučna saradnica sa Univerziteta Jork Keri Vu rekla je Sputnjiku da je, prema podacima vankuverske policije, broj prestupa iz mržnje protiv Azijata porastao za 717 odsto.

Ona smatra da je izuzetno važno podići svest javnosti o tome da je to široko rasprostranjen problem i razraditi sistem podrške mentalnom zdravlju za ugroženu grupu nasilja.

Među preduslovima za takvo agresivno ponašanje, profesorka Keri Vu izdvaja stres izazvan pandemijom, dezinformacije o poreklu virusa, istorijske stereotipe i doživljavanje američkih i kanadskih Azijata kao „večitih stranaca“.

Osim toga, razlog zbog koga anti azijski rasizam sve više dobija na zamahu može biti i zavist. S obzirom na to da vlasti SAD u svojoj politici akcenat stavljaju na političku korektnost i rasnu jednakost, Azijati pre nisu bili izloženi otvorenoj diskriminaciji. Naprotiv, izvukli su korist iz tog sistema. Udeo Azijata među američkim stanovništvom sa visokim prihodima je 15 odsto. Stvar je u tome što je većina emigranata iz Azije predstavnici intelektualne elite svojih zemalja. Pohađaju elitne univerzitete, a njihova deca dobijaju najbolje obrazovanje.

Kineski izveštaj o ljudskim pravima u SAD: Socijalne podele, rasna diskriminacija, politički haos

Profesor sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju Džonatan Sajmon kaže da je sve to veoma zabrinjavajuće – pandemija i izolacija izazivaju kod ljudi bes koji je delimično prerastao u „razbojništvo“, a delimično u rasizam.

Ni NBA zvezda nije zaštićena

Sa tim se ne suočavaju samo obični građani, nego i poznate ličnosti. Košarkaš američkog kluba „Voriorsi“ Džeremi Lin objavio je na Tviteru da ga je jedan igrač tokom meča nazvao „virusom korona“.

„Biti Amerikanac poreklom iz Azije ne znači da mi ne prolazimo kroz siromaštvo i rasizam. To što sam u NBA ligi devet godina ne znači da sam zaštićen od toga da me nazovu 'virusom korona'“, napisao je tada Lin na Fejsbuku.

Predstavnica Kongresa Grejs Men takođe je pozvala američke emigrante iz Azije da prestanu da ćute.

Prema jednoj anketi koju su sproveli učesnici u borbi protiv anti azijskog rasizma u septembru 2020. godine, osam od 10 odraslih Amerikanaca – emigranata iz Azije izjasnilo se da je politika u SAD uvredljiva, a Trampove objave na društvenim mrežama – rasističke. Istraživački centar „Pju risrč sentr“ sproveo je istraživanje kojim je utvrđeno da 39 odsto Amerikanaca azijskog porekla osećaju da se ljudi u njihovom prisustvu ne osećaju prijatno, a 31 odsto tvrdi da su bili izloženi rasnoj diskriminaciji, uvredama ili su bili predmet ismevanja.
Poverljiv izveštaj američkih obaveštajaca: Pretnja metastazira
Da li će Bajden nešto promeniti?

Profesor Čen Hao ne može reći da li će se situacija poboljšati dolaskom Bajdena na vlast.

„Ako politička korektnost bude igrala sistematičniju zaštitničku ulogu u društvu, onda će ljudi koji pokazuju neprijateljstvo početi da shvataju da je diskriminisanje pogrešno. Tada će se možda poboljšati situacija sa rasizmom. Verujem da će američki mediji i američka javnost preuzeti inicijativu i javno govoriti o ovakvom ponašanju“, konstatuje profesor.

Podsetimo, američki predsednik Džo Bajden je početkom godine potpisao memorandum u kome su delimično date smernice kako Ministarstvo pravde treba da reaguje na sve veći broj incidenata koji su povezani sa rasizmom protiv američkih Azijata.

Komentar