Zrna peska veća su od 0.06 mm, a čestice prašine su manje, laganije i mogu putovati mnogo dalje, to jest, vetar ih može razneti širom sveta.
Čestice manje od 10 mikrometara, a posebno one manje od 2,5 mikrometra, predstavljaju ozbiljnu pretnju za ljudsko zdravlje jer su dovoljno male da mogu da završe u plućima.
Odgovor na pitanje šta uzrokuje današnje oluje prašine je složen i verovatno je reč o kombinaciji više faktora, navodi geolog Met Telfer u časopisu Konverzejšen.
Naučnici su u nedavnoj studiji analizirali koliko su u poslednjih 2000 godina u Kini razni društveni sistemi i klimatske promene uticali na učestalost oluja prašine. Ustanovili su da se porast broja oluja podudarao s povećanjem broja stanovništva i jačanjem azijske monsunske cirkulacije.
Zanimljivo je da se učestalost takvih oluja povećavala tokom razdoblja jačih kiša, jer se u tom periodu populacija brže razvijala te se koristila veća poljoprivredna površina.
Drugi faktor koji utiče na pojavu oluja prašine prirodnog je porekla. Na primer, jedva naseljena depresija Bodele u Sahari najveći je izvor atmosferske prašine na svetu, uprkos svojoj skromnoj veličini. Razlog tome su suvi uslovi u pustinji, površine od finih naslaga sedimenata i obližnje planine koje usmeravaju vetar na tom području, prenosi portal Indeks.