"Kina i Rusija imaju veliki uticaj u Crnoj Gori i to je veoma veliki problem. Uzeli smo kredit od milijardu evra, to je jedna trećina našeg ukupnog duga, koji je direktno povezan sa Kinezima. Od vas tražim da nam pomognete da dobijemo kredit od neke evropske banke, da taj novac vratimo Kini. To je rešenje za Crnu Goru da zaustavi kineski uticaj u našoj zemlji", izjavio je Abazović na sastanku Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta.
Da li Crna Gora zvanično kreće protiv Rusije i Kine
Da li se Abazović oko ovog predloga Briselu konsultovao sa premijerom i ministrom spoljnjih poslova i da li nova vlast preuzima retoriku Milovog režima o "malignom uticaju Rusije i Kine"?
Istoričar Aleksandar Raković uveren je da je odgovor na ova pitanja pozitivan. On smatra da je čak i insitiranje na dobrim odnosima Crne Gore sa Srbijom sada samo deklarativno.
"U stvarnosti smo svedoci potpuno drugačije situacije, ponovo se podvlači da je takozvano Kosovo nezavisno, premijer ne zna da li bi prvo otišao u Prištinu ili Beograd, ostaju sankcije Rusiji. S druge strane, Srbija pomaže vakcinama Crnu Goru, gleda da pomogne na koji god može način. Rusija takođe pomaže vakcinama Crnu Goru, ali kao što vidite, to nema nikakav pozitivan odgovor pružanjem ruke, već nasuprot tome dolaze ovakve izjave. U potpunosti sam siguran da će oni i dalje voditi takvu politiku", ističe Raković.
Svako priča svoje...
Politikolog Vladimir Pavićević smatra da je nastup u Evropskom parlamentu, ipak, incident koji pokazuje da nove crnogorske vlasti nisu ozbiljno pristupile razmatranju spoljne politike. On primećuje da i na drugim poljima rada nije bilo značajnijih rezultata i da je greška napravljena u samom startu.
"Formirana je Vlada sa nekoliko konstrukcionih grešaka, zato sada imamo zamešateljstvo koje podrazumeva da svako saopštava svoj stav koji procenjuje da je zgodan za taj momenat, što već sledećeg dana može da se promeni, da ne obavezuje drugog ili Vladu u celosti. Ovaj slučaj bih povezao sa ukupnom strukturom i delovanjem Vlade Zdravka Krivokapića koja je za prvih 100 dana više pokazala nesposobnost, nemoć u mnogim oblastima, često i dezorijentaciju. Građani nisu mogli da čuju šta su to tačno potezi, rezultati ili stavovi Vlade po pojedinačnim pitanjima", kaže Pavićević.
Važna saradnja sa Kinom i Rusijom
On dodaje da je za državu kao što je Crna Gora jako važno da održava bilateralne odnose sa svima, a naročito sa državama koje imaju snažnije uticaje u svetskim odnosima, a to su i Kina i Rusija, zemlje iz kojih je, takođe ističe, prvo stigla pomoć u vakcinama protiv korona virusa.
"Jasno je da uticaj Ruske Federacije u Crnoj Gori nije takav da bi neko mogao da kaže da se tu prevršila neka mera, pa treba da se vidi kako da se ograniči taj uticaj. Uticaj Kine proističe iz strateškog opredeljenja te zemlje koje se tiče regiona i ukupnog prostora centralne i istočne Evrope. To je sve vidljivo i na osnovu samita koji se organizuju, na kojima učestvuju najviši zvaničnici tih država i Kine. Sve što je urađeno do sada rađeno je uz dobrovoljnost svih strana i koristilo je svim stranama koje su učesnice", ističe Pavićević.
Opasan antiruski i antikineski kurs
Oba naša sagovornika smatraju da bi održavanje antikineskog, a posebno antiruskog kursa moglo bi da ima izuzetno negativne posledice na ekonomiju zemlje koja prolazi kroz teška vremena.
"Oni se plaše da bi Kina mogla da izazove bankrot Crne Gore, ali problem je u Crnoj Gori, nije problem u Kini. Ova godina će takođe biti loša po turizam, ko bi mogao da im dođe, izvesno je da Rusi neće dolaziti, zbog ovakvih omalovažavanja koja su stalna. Nema ni letova za Crnu Goru, a ne vidimo još ni nameru Moskve da ih obnovi. Ukoliko Grčka otvori granice, a hoće, građani Srbije ići će tamo, brže je zbog auto puta, atmosfera je uvek prijateljska", kaže Raković.
On čak smatra da će Crna Gora, ukoliko se ovog leta odrekne srpskih i ruskih turista, biti pred bankrotom.
Ekonomija preča od politike
Pavićević ipak misli da situacija nije toliko dramatična, ali da ekonomija svakako mora da ima prvenstvo u odnosu na politiku, a naručito u odnosu na političke procene koje, ističe, nisu utemeljene na ozbiljnim analizama i jedinstvenom stavu.
"Nadam se da će i u Crnoj Gori pobediti zdrav razum i da će ona u sledećoj sezoni biti otvorena za posete iz Srbije, EU, a naravno i iz Rusije. Treba posebno imati u vidu da veliki broj Rusa ima svoje nekretnine u Crnoj Gori, imaju potrebu da to obiđu, imaju i obeveze koje moraju da izvrše, bilo bi razumno da ipak dođemo do otvaranja komunikacija, a ne do daljeg zaoštravanja odnosa", ističe Pavićević.
Raković upozorava da je politička situacija u Crnoj Gori, kako kaže, u nekim elementima opasnija od one kada je Đukanović bio na vlasti, jer je on bar igrao otvoreno na antisrpskom i antiruskom kursu, a danas mnogi „menjaju ruho“.
Zvaničnici ćute
Pavićević kaže da u Vladi Crne Gore pre svega treba da se napravi neki red, za početak da svako počne da se bavi isključivo svojim poslom.
"Zna se šta je posao predsednika Vlade, ministar koji se bavi borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala, treba da se bavi svojim poslom, ministar spoljnih poslova - svojim, a onda kada dođu na dnevni red teme kao što je spoljna politika ili procena tih uticaja, da odgovarajući resorni ministar to komentariše", zaključuje Pavićević.
U pokušaju da saznamo da li je izjava potpredsednika Vlade Dritana Abazovića u Evropskom parlamentu njegov lični ili stav Vlade Crne Gore, obratili smo se zvanično baš na sve ove adrese koje je naveo Pavićević.
Pitanje Sputnjika ostalo je bez odgovora.