Predsednik SANU: Moj stav o Kosovu i Metohiji nije iz ekstremnog kraja spektra

Predsednik SANU Vladimir Kostić izjavio je da njegov stav o Kosovu nije iz, kako je naveo, ekstremnog kraja spektra onih koji bi ga bez razmišljanja priznali i dodaje da je njegov raniji tekst u medijima u kome iznosi svoje viđenje kosovskog problema u šest tačaka, pogrešno protumačen.
Sputnik

Kostić, u autorskom tekstu za nedeljnik „Vreme“, piše da se iza napada na njega kriju dva problema.

Prvi problem je „zamena teza“ prema kojoj se SANU bavi rešavanjem ovog pitanja od državnog značaja, ali Kostić negira takve navode, preneo je „Blic“.

Kostić je naveo da je u poslednjih šest godina svoja saznanja o dešavanju na Kosovu i Metohiji, SANU nalazila isključio u sredstvima javnog informisanja, nije ni pozvana, niti je učestvovala u donošenju bilo koje odluke.

„Kako je već naglašeno: ‘Akademija za to odlučivanje nema ni formalne mogućnosti ni ovlašćenja’. SANU se ipak u kontinuitetu bavila KiM kroz svoje aktivnosti, Odbor za Kosovo i Metohiju, Odbor za srpsko pitanje, izložbe, koncerte i drugo; o bukvalno desetinama aktivnosti o kojima je javnost u poslednjih par meseci detaljno informisana“, rekao je Kostić.

On dodaje da je poslednje sopstveno iskustvo SANU stekla tokom skorašnje posete i obnove ugovora o saradnji sa Univerzitetom u Prištini sa privremenim boravkom u Kosovskoj Mitrovici, decembra 2020. godine.

Predsednik SANU: Šest tačaka za rešenje kosovskog čvora

Drugi problem su „pojedinci koji ili ne podržavaju njegovo mišljenje ili žure sa raznim klasifikacijama“, jer je, kako kaže, u pokušaju da razjasni šta je mislio i rekao u izjavi iz 2015. godine u okviru tada pokrenutog dijaloga o KiM, više puta precizirao da je mislio na „napuštanje ideje o punoj političkoj i državnoj kontroli“ pokrajine, a nakon svih događaja koji su prethodili.

„Već u sledećim rečenicama tih istupanja, koje su prošle potpuno nezapaženo, izneo sam svoj stav da se po pitanju drugih ključnih problema, pojedinačnih i grupnih prava naših sunarodnika na KiM i očuvanja srpske kulturne, umetničke, istorijske i crkvene baštine, moramo boriti ‘zubima i noktima’. Toliko o defetizmu!", naveo je Kostić.

Kostić ističe i da je bazrazložno etiketiran kao čovek koji bi bez previše razmišljanja priznao Kosovo.

„Iako neću da verujem da se radi o nameri, automatski je izvršeno moje svrstavanje u onaj ekstremni kraj spektra ‘KiM rebusa’ u kome se nalaze oni koji bi bez razmišljanja sve da priznaju, potpišu i daju, za razliku od druge krajnosti, u kojoj su oni koji ništa od toga ne bi učinili. Između te Scile i Haribde provlačiće se oni koji će odluke donositi“, rekao je Kostić i dodao da ni u jednom javnom istupanju, intervjuu ili tekstu nije pomenuo olako potpisivanje ili davanje bilo čega, niti bi tek tako bilo šta potpisao.

On je ocenio i da je opasna upornost i sumnjive namere onih koji pozivanju na brze odgovore o vekovnim problemima, ističući da mu se kao običnom građaninu čini da za međusobne razgovore i dogovore, uvek imamo više vremena nego dobre volje.

Pogledajte i video-poruku akademika Matije Bećkovića u kojoj je pozvao Srpsku akademiju nauka i umetnosti da saopšti svoj stav o najvažnijem i najaktuelnijem pitanju Srbije i srpske nacije – Kosovu i Metohiji.

Komentar