Dinamična istorija – Izbrisani i zbačeni s pijedastala
Ruska književnost je tokom 20. veka doživela dve velike revizije. Prva se, kako je naveo direktor Muzeja istorije ruske književnosti Dmitrij Bak, dogodila dvadesetih godina prošlog veka, kada je stvaralaštvo mnogih pisaca 19. veka bilo ili prosto izbrisano, ili tumačeno u skladu s aktuelnim društvenim zbivanjima tog perioda, a drugu reviziju je donela perestrojka, zbacujući sa pijedastala zvanične sovjetske pisce.
„Želimo da muzej bude dinamičan kao i sama istorija književnosti 20. veka“, rekao je Dmitrij Bak.
Muzejska građa će za posetioce biti otkrivana postepeno, tokom narednih nekoliko godina. Prva izložba posvećena je čuvenom ruskom pesniku Osipu Mandeljštamu (1891 – 1938), a tokom ove godine će biti postavljene i izložbe posvećene životu i stvaralaštvu Mihaila Bulgakova i Andreja Platonova.
Muzej planira da tokom narednih nekoliko godina predstavi i svoju građu posvećenu drugim istaknutim piscima i pesnicima 20. veka, među kojima su Aleksandar Vertinski, Aleksej Remizov, Anatolij Lunačarski, Marina Cvetajeva i mnogi drugi.
Ulica Mandeljštam: Osip i Nadežda
Prva postavka „Ulica Mandeljštam: Osip i Nadežda“ priređena je povodom 130 godina od rođenja jednog od najvećih ruskih pesnika „srebrnog veka“ i jednog od vodećih predstavnika akmeizma.
Ime Osipa Mandeljštama u Sovjetskom Savezu je bilo zabranjeno dve decenije, a njegove stihove sačuvala je od zaborava pre svega pesnikova supruga Nadežda Mandeljštam.
Mandeljštamovi stihovi su u Sovjetskom Savezu mogli da se štampaju tek šezdesetih godina 20. veka. U Moskvi je 1991. godine osnovano Udruženje Mandeljštam, čiji je cilj prikupljanje, čuvanje, izučavanje i popularizacija stvaralačkog nasleđa pesnika. Ovo udruženje je učestvovalo i u pripremi izložbe u Muzeju ruske književnosti 20. veka.
Materijalna oskudica i pesničko bogatstvo
Izložba je osmišljena tako da posetiocima nudi mogućnost da zavire u svakodnevicu pesnika i njegove supruge, obilazeći rekonstruisane sobe u kojima su živeli, ispunjene njihovim ličnim predmetima, kao i plakatima i kulturnim vodičima iz prve tri decenije prošlog veka.
Cilj izložbe je, kako su naveli njeni autori, da sagleda i prikaže „kontrast materijalne oskudice i bogatstva stvaralačkih pojava Osipa i Nadežde Mandeljštam“.
Za potrebe izložbe restaurisano je 11 arhivskih audio-snimaka iz zbirke Muzeja „Vladimir Iljič Dalj“. Među njima se nalaze i snimci Mandeljštamovog glasa koji do sada nisu objavljivani, a koji se mogu čuti preko telefonske slušalice u pesnikovoj radnoj sobi.
„Ova izložba je pilot projekat koji upućuje na to kakav će biti budući rad, kako verujemo, velikog i moćnog Muzeja istorije književnosti 20. veka“, rekao je direktor Muzeja ruske književnosti 20. veka Dmitrij Bak.