„BG voz“ trebalo bi da se modernizuje po ugledu na moskovsku gradsku železnicu tzv. Moskovski centralni prsten (MCK), a pored kompanije „Ruske železnice“ (RŽD) i ruska kompanija „Sinara — transportne mašine“ je zainteresovana da se uključi u taj projekat i to u delu koji se tiče gradnje, dopremanja kompozicija i njihovog servisiranja.
Takođe, razmatraju se i varijante lokalizacije proizvodnje i usluga, da bi se tokom realizacije tog projekta uključilo što više srpskih kompanija i srpskih proizvođača.
„Razgovarali smo o onome što ‘Ruske železnice’ rade u Srbiji, a to je vrlo značajno za razvoj infrastrukture, prevashodno za rekonstrukciju železničkih pruga u našoj zemlji i biće vrlo važno na koji način će se RŽD uključiti u projekat realizacije dogradnje i izgradnje Beogradskog železničkog čvora. Dogovorili smo se da u naredne dve nedelje njihovi stručnjaci i inženjeri dođu u Beograd zajedno sa predstavnicima kompanije ‘Sinara’ i da još jednom obiđu trase, da se postojeće stanje dobro izanalizira. Pred nama su zaista krupni koraci i mnogo posla“, rekao je Andreja Mladenović.
On je dodao da se razgovaralo i o tome da se kroz međudržavni sporazum kompanija ‘Sinara’, kao nosilac projekta, uključi u izgradnju Beogradskog železničkog čvora.
„Sa preko 200 kilometara dogradnje i rekonstrukcija pruga, sa 39 kompozicija, to će sigurno biti jedan od najvećih projekata od blizu milijardu evra“, rekao je Mladenović.
Pomoćnik gradonačelnika Beograda je ocenio da je nabavka 39 kompozicija „Lastočke“ ambiciozan plan, ali veoma potreban Beogradu i njenim građanima, koji će duže trase prelaziti za znatno kraće vreme.
„’Lastočka’, odnosno ‘Lastavica’ će biti nešto što će Beogradu doneti jedan novi, brži, povoljniji prevoz, nešto što je danas 80 kilometara pretvoriće se u 20-30 minuta i to zaista menja život svih ljudi koji žive u obodnim, rubnim delovima grada. To će im doneti jedan potpuno drugačiji koncept života. Videli smo danas kako izgledaju moskovske stanice, koliko se gradi oko stanica, a to razvija čak i Moskvu, koja je zaista jedan velegrad, jedna metropola. Svaki projekat kao što je ovaj donosi mnogo u budućnosti gradu i ja se zaista nadam da ćemo u naredne tri do četiri godine imati Beogradski železnički čvor, odnosno ‘BG voz’ koji će biti mnogo razvijeniji“, naveo je Mladenović.
U okviru posete Moskvi, delegacija grada Beograda, na čelu sa zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem, obišla je danas u ruskoj prestonici gradsku železnicu — MCK, kojom se svakog dana preveze oko 600 hiljada putnika.
Vesić je rekao da će iskustva Moskve moći da se primene u razvoju BG voza, naše gradske železnice koja će se razvijati uporedo sa metroom.
Kružna linija MKC nalazi se u blizini istorijskog, centralnog dela grada, a povezana je sa stanicama moskovskog metroa.
Nadzemnom prugom MKC-a, dužine 54 kilometara, saobraćaju komforni vozovi „Lastočka“, a svaki može da primi oko 1.200 putnika.
U špicu vozovi idu na svaka četiri minuta, a van špica na osam minuta.
Maksimalna brzina koju ovi vozovi mogu da razviju je 160 kilometara na sat, ali se zbog gustine stanica kreću brzinom od oko 50 kilometara na sat. Poređenja radi, prosečna brzina voza u moskovskom metrou je oko 41 kilometar na sat.
Svi vozovi su opremljeni besplatnim wifi, informativnim tablama, držačima za bicikle, pa čak i utičnicama.
Rastojanje između stanica iznosi nešto više od kilometra, a MKC ima 31 stanicu.
Mladenović je „Lastočku“ nazvao „vozom budućnosti“ i dodao je da Rusi sada rade i na vozu koji će ići 400 kilometara na sat i koji će povezati Moskvu i Sankt Peterburg.
„To dovoljno govori o tome koliko je ovo jedan ambiciozan i važan projekat. Uveren da ćemo u narednom periodu zajedno sa ‘Sinarom’ i RŽD-om dobiti Beogradski železnički čvor koji ima danas Moskva, a koji prevozi više od pola miliona putnika na dnevnom nivou i koji doprinosi novom i drugačijem razvoju Moskve“, rekao je Mladenović.
Moskovskom gradskom železnicom, izgrađenom početkom 20. veka, nekada su se saobraćali teretni vozovi kojima se prevozila roba iz industrijskih zona, a kasnije kako se grad širio razvijala se i železnica i kompletna infrastruktura. Nakon rekonstrukcije, od 2016. godine MKC se koristi za prevoz putnika.