"Pogrom i dalje traje, u manjem intenzitetu, ali se nastavio. Dokaz za to nisu samo poslednji dani, srpske svetinje su konstantno na udaru albanskih ekstremista, vreme je da se nešto hitno preduzme", kaže za Sputnjik istoričar Aleksandar Gudžić iz Gračanice, povodom niza provala i pljački hramova u južnoj pokrajini.
Obeležavaju pogrom pljačkanjem crkava
Na hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Klokotu provalnici su oštetili ulazna vrata, polomili prozor, tupim predmetom sastrugali zlatne listiće kojima je bila prekrivena centralna ikona. Uništili su je, ukrali oko 200 evra.
Provaljeno je i u Crkvu Svete Trojice u Partešu, ukraden je novac sa ikona. Opljačkane su i dve crkve u opštini Štrpce, u selu Vitomirici kod Peći, provaljeno je u nedovršeni Parohijski dom iz koga je nestao građevinski materijal vredan oko četiri hiljade evra. Svi slučajevi su prijavljeni Kosovskoj policiji, međutim, još niko nije prveden.
Nema tu slučajnosti
Gudžić kaže da je nemoguće reći da je reč o slučajnosti što su se svi napadi na crkve desili neposredno pre godišnjice pogroma na Kosovu i Metohiji. On kaže da su ovi događaji dokaz da Srbi na Kosovu i Metohiji i dalje žive u pogromu.
"Ne samo danas, svakog dana oni preživaljavaju 17. mart, žive sa saznanjem da im se može ponoviti. Ne zaboravljaju da se dogodio posle nekoliko godina relativnog mira, kada je izgledalo da je život Srba i Albanaca moguć, tada se desio taj kobni dan i razbio iluzije o mogućem suživotu", podseća Gudžić.
On dodaje da je očigledno da su albanski ekstremisti u ovom poslednjem napadu na srpske crkve, ciljano išli na male, nebranjene hramove koji nisu pod okom međunarodne zajednice.
"Strašnije od pljačkanja crkve je samo to što institucije takozvanog Kosova ne pokazuju spremnost da ovome stanu na put. Ovo se neprekidno dešava, o skrnavljenju i pljačkanju hramova pričamo samo kada se desi u većem obimu, kao što je sada slučaj. Samo u Crkvenoj Vodici i Babinom Mostu godinama pljačkaju i skrnave crkve, a javnost o tome malo zna", ističe naš sagovornik.
Nije kraj užasima
On dodaje da ovde nije kraj užasima i da ga zapravo najviše plaši nova ofanziva protiv Srba, ofanziva kosovske političke elite, na koju, kako kaže, država Srbija hitno mora da adekvatno odgovori.
"Brine narativ koji je prisutan u albanskom društvu, među političkom i intelektualnom elitom koja tvrdi da je srpsko kuturno nasleđe zapravo albansko, da su Srbi okupirali Kosovo i Metohiju u dva navrata i da su na temeljima albanskih crkava i manastira izgradili svoje. Svakodnevne su izjave, od političara do univerzitetskih profesora u Prištini koji tvrde da je Novo Brdo drevni albanski grad Artama, da su Dečani izgrađeni na temeljima albanskog starog hrama, to moramo da zaustavimo", apeluje Gudžić.
On podseća na akciju "No Kosovo in UNESCO", koja je imala dobre rezultate i sprečila ulazak tzv. Kosova u tu međunarodnu organizaciju.
"Institucije Republike pokazuju spremnost i želju da zaštite srpski narod na Kosovu i Metohiji, ali nemaju mehanizam zaštite, ni pravne, ni fizičke mehanizme da to urade, ali diplomatska akcija kojom smo sprečili da Kosovo postane punopravni član Uneska, treba da bude primer kako koordinisano treba raditi, o tome treba da vode račna oni koji vode naše institucije, širokom diplomatskom akcijom treba na vreme reagovati i u ovom slučaju", kaže ovaj istoričar.
Jedino Crkva neprekidno uz narod
Gudžić dodaje da je Srpska pravoslavna crkva, na žalost, trenutno jedina institucija srpskog naroda na Kosovu koja je neprekidno uz svoj narod. Podseća da je tako bilo i 1999. godine kada su, kako kaže, u opštem rasulu u južnoj pokrajini ostali jedino crkveni velikodostojnici, monasi i sveštenici, a oni su ubeđivali i narod da ostane.
"Zato je izuzetno važno da se Crkvi pomogne, posebno u ovom trenutku kada su kosovski Albanci faktički pokrenuli novi rat protiv Srba", ističe Gudžić.
On kaže da su provale i pljačkanje srpskih hramova, kao uvod u "podsećanje" na pogrom, samo deo agende ispunjenja konačnog cilja, da Srbi odu sa Kosova i Metohije.
"Posle pogroma prostor Kosova i Metohije je opusteo, ako se nešto hitno ne preduzme, potpuno će ostati bez Srba. Samo iz mog sela Dobrotin u opštini Lipljan od 1999. do početka pandemije otišlo je 267 Srba, zbog straha za bezbednost, ali i ekonomskih razloga", kaže Gudžić na kraju razgovora za Sputnjik.
Eparhija raško - prizrenska pozvala je Kosovsku policiju, ali i međunarodne organizacije da učine maksimalan napor da se napadi na verske objekte spreče i da se odgovorni privedu pravdi. Povodom skrnavljenja i pljačke hramova u poslednjih nekoliko dana isti apel uputila je i Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.