Muma Paduri – šumska majka, zaštitnica prirode
Snimljen na području Kučeva i Majdanpeka „Muma Paduri“ je svojevrstan foto-esej o Vlasima, njihovoj kulturi i istoriji, a pre svega o magijskim verovanjima, obredima i kultu mrtvih.
Fotografije prikazuju putovanje kroz šume i pejzaže koje su vekovima, kako se verovalo, naseljavali vampiri, zmajevi i vile. Ključna figura u tim verovanjima je Muma Paduri – „šumska majka“, zaštitnica prirode.
Ona se, prema legendi, može pretvoriti u bilo koju životinju i stvoriti bilo gde na vlaškoj teritoriji. „Muma Paduri“ i dan-danas živi u usmenoj tradiciji na desetine Vlaha koji tvrde da su je videli.
„Na većini fotografija dominira sama priroda, jer ljudi s kojima je autor sarađivao tokom projekta žive u malim selima i bave se poljoprivredom. Na manjem broju fotografija zabeleženi su i ljudi koji su i sami deo te prirode. Cela izložba nastoji da prenese taj utisak autora o snazi prirode, pre svega šume. Fotografije, naravno, prenose i autorov utisak od susreta s magijom, spiritualnošću i osećajem tih ljudi da su povezani s prirodom“, kaže u razgovoru za Sputnjik kustoskinja izložbe Zeren Oruc.
Magija kao odgovor na univerzalna pitanja
Španski fotograf Đoan Alvado (1979.) usmeren je na dugoročne projekte koji su usredsređeni na prirodu i njenu vezu s čovekovim verovanjima kroz razne slojeve istorije.
Tokom boravka u Istočnoj Srbiji 2019. godine, u okviru programa EUNIC Srbija, Alvado je posebno bio fasciniran činjenicom da u 21. veku u Evropi postoji narod koji i dalje veruje u snagu magije.
„Za mene, magija je samo deo jedne veće priče, to je jedna od mnogih predstava nepoznatog. Od najranijih perioda istorije ljudi su se suočavali sa stvarima koje nije bilo moguće racionalizovati sa znanjem dostupnim u to vreme, niti objasniti uz pomoć naših pet čula. Kako objasniti nešto što je izvan svake moguće racionalizacije“, pita se fotograf.
On dodaje da nekoliko civilizacija daje magiju kao jedan od odgovora na ono što se ne može objasniti.
„Duhovni svet Vlaha smatram neverovatno bogatim. Ipak je to konkretan prikaz nečeg većeg, univerzalnijeg, a to je pitanje kako se nositi s nepoznatim. Bio sam u mogućnosti da radim relativno brzo, jer sam sarađivao s lokalnim antropologom koji je specijalizovan za vlašku magiju, tako da mi je bilo prilično dostupno mnogo lokacija, informacija, kao i sami ljudi“, navodi Alvado i dodaje da su mu pojedina vlaška udruženja i meštani Kučeva olakšali rad.
Doprinos očuvanju bogate vlaške kulture
Izložba „Muma Paduri“ predstavlja mali doprinos očuvanju bogate vlaške kulture, kaže kustoskinja Zeren Oruc, priznajući da je njeno znanje o Vlasima, pre rada na ovom projektu bilo veoma skromno.
„Pretraživala sam najrazličitiju literaturu kako bih saznala što više stvari o Vlasima, sa svih aspekata. Kada me pitaju šta je najzanimljivije što sam saznala, volim da kažem da je najvažnije, a ne najzanimljivije, to da je vlaški jezik jedan od najugroženijih jezika današnjice“, kaže Zeren Oruc.
Ona upozorava na to da više nema dovoljno ljudi koji govore taj jezik, kao ni da nema napora da se jezik i priče koje on nosi zabeleže.
„Vlasi su manjina na Balkanu i imaju, naravno, svoju dijasporu, pretežno u SAD i Evropi. Mladi ljudi se sele u gradove, ili odlaze u druge zemlje, zbog čega prestajuda govore svojim jezikom. Vlaški jezik u Srbiji govore, uglavnom, pripadnici starijih generacija, a kada njih više ne bude bilo, neće biti ni vlaškog jezika“, upozorava Zeren Oruc.
Izložba „Muma Paduri“ deo je ovogodišnjeg programa festivala „Beogradski mesec fotografije“. U Institutu Servantes će biti postavljena do 16. maja.