Iako od Prištine do Drača u Albaniji novim autoputem do Jadrana mogu da stignu za četiri sata, ne odustaju od, kako tvrde - svog parčeta crnogorske obale.
Kosovska agencija za privatizaciju, naime, tvrdi da je 33 hiljade kvadratazemljišta u zaleđu Kamenova, jedne od najlepših plaža ne samo u Crnoj Gori, na kome se nalazilo kosovsko sindikalno odmaralište, bila imovina državnog preduzeća DP „Rekreaturs“ iz Prištine. Tokom 1999. godine, četiri radnika tog preduzeća srpske nacionalnosti, kako navode u Agenciji, zahvaljujući dokumentaciji koju su posedovali, preregistrovali su DP „Rekreaturs“ iz Prištine u DP „Rekreaturs“ Budva i svu imovinu uknjižili na budvansko preduzeće.
Pošto je Osnovni sud u Kotoru odbio tužbu kosovske Agencije za privatizaciju ona je podnela žalbu Apelacionom sudu.
U Prištini bi preko Crne Gore do izlaza na more
Kako ovih dana pišu mediji u Crnoj Gori, Agencija za privatizaciju čeka i na izjašnjavanje Međunarodnog suda u Strazburu gde su podneli tužbu.
Firma „Rekreaturs“ Budva je u međuvremenu privatizovana. Kupac je 2002. godine bila je „Atlas grupa“ nekadašnjeg tajkuna od poverenja Mila Đukanovića, sada odmetnutog Duška Kneževića.
U katastarskoj evidenciji crnogorske Uprave za nekretnine, međutim, piše da je kompleks od gotovo tri i po hektara na kome se nekada nalazilo kosovsko odmaralište svojina Crne Gore, a korišćenje je upisano na firmu „Rekreaturs”.
Zaboravili na svoj status i Rezoluciju 1244
Po mišljenju direktora Instituta za uporedno pravo u Beogradu, dr Vladimira Čolovića, zahtev Kosova prema Crnoj Gori je bespredmetno pitanje. On podseća da je te 1999. godine kada se sve dešavalo, Kosovo i Metohija bilo u sastavu Srbije, tako da je ovo pitanje bespredmetno iako Crna Gora sada priznaje samoproglašeno Kosovo. Danas je status određen Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ono je prema njoj i dalje deo teriterije Srbije.
„Crna Gora ne bi trebalo da odgovara na ove zahteve kosovske Agencije za privatizaciju. Tačnije, trebalo bi da odbaci tužbu “, kaže Čolović.
On napominje da se ovde ne može primeniti ni sporazum o sukcesiji bivše SFRJ, odnosno aneks G koji se tiče imovine i to iz dva razloga. Prvi je što aneks G obuhvata stanje stvari zaključno sa 31. decembrom 1990. godine. Drugi je, kako objašnjava, to što Kosovo formalno nije samostalna država i ne može se govoriti o kontinuitetu i sukcesiji Kosova ni u odnosu na bivšu Jugoslaviju ni na Republiku Srbiju.
Strazbur time ne bi trebalo da se bavi
Pošto status Kosova nije rešen ta pitanja ne mogu biti postavljena tako kako je to uradila kosovska Agencija za privatizaciju, ističe naš sagovornik.
Na pitanje, kakav bi odnos mogao prema tom slučaju da ima sud u Strazburu kome su se žalili, Čolović je jasan:
„Sud u Strazburu ukoliko bude poštovao Rezoluciju 1244 time se neće baviti. Ovde je u pitanju Republika Srbija koja je vlasnik Rekreatursa. Ako pogledamo datum kada je došlo do ovoga slučaja i ako pogledamo situaciju sa statusom Kosova to znači da bi sud u Strazburu trebalo dublje da uđe u meritum stvari i da utvrdi kada se desilo to premeštanje sedišta Rekreatursa iz Prištine u Budvu i da je vlasnik Rekreatursa kao sindikalne firme bila Repulika Srbija“.
Znači, moramo da imamo u vidu Rezoluciju 1244 i da imamo u vidu da Kosovo nije samostalna država, zaključio je naš sagovornik.
Ćeraće se još
Tokom protekle decenije sporenja o vlasništvu nad 3,3 hektra u zaleđu Kamenova, od nekadađšnjeg odmarališta su ostale samo oronule barake radničkog odmarališta u koje su se 1999. godine uselile izbeglice sa Kosova i Metohije. Nakon pokušaja njihovog nasilnog iseljavanja, izbeglice su prihvatile da napuste barake, uz naknade koje su dogovorili sa budvanskim „Rekreatursom".
Kako stvari sada stoje, Priština i Podgorica će se oko Kamenova još ćerati, ali uz slabe šanse samoproglašenog Kosova da preko Crne Gore dobije izlaz na more. Pogotovo što Kamenovo potražuju i meštani, tvrdeći da im nikada nije isplaćena naknada za eksproprijaciju zemljišta, odnosno da im je gotovo polovina zemlje oteta i na njoj izgrađeno odmaralište, zbog čega već više od deceniju vode sudsku borbu za povratak đedovine.
Zato je, kako pišu „Vijesti“, Osnovni sud u Kotoru još pre 15 godina doneo privremenu meru zabrane otuđenja, raspolaganja i opterećenja zemljišta koje je predmet spora.