Od prvog svog dečačkog crteža česme u Šibeniku, Dedić nije prestao da otrže od zaborava svojim minucioznim crtežom i rečju koja je odisala poezijom, duhom, ljubavlju za život i ljude... I velikom erudicijom - čoveka kome je, „uprkos“ svim potonjim diplomama, pošlo za rukom da nikada ne „diplomira“ u osnovnoj školi.
„Naša majka, nepismena ali mudra i pronicljiva žena, želela je samo da otrgne mlađeg brata Arsena i mene od ulice, ali i da nas poštedi radničkog, teškog života kakvim je živeo naš otac“, govorio nam je Dedić.