Obraćajući se poslanicima u Narodnoj skupštini RS, na kojoj se raspravlja o mandatu i imenovanju novog Visokog predstavnika (OHR) u BiH, Dodik je kazao da „Srbima ne treba visoki predstavnik za dogovor, jer on nema životni mandat u BiH“.
„Potrebni su nam Hrvati i Bošnjaci, sa kojima treba da postignemo ključni dogovor. Ako ne žele dogovor, onda treba da nas puste da samostalno uređujemo Republiku Srpsku. U miru sa sobom i komšijama“, naglasio je Dodik.
On je ocenio da ni u Federaciji BiH ne postoji jedinstven stav o tome da OHR treba da produži mandat u BiH, podsećajući da su „legitimni predstavnici hrvatskog naroda više puta zalagali za prestanak mandata OHR“.
„Samo je bošnjačka politička struktura uporna u zahtevima za nastavak prevaziđenog međunarodnog protektorata, koji nikome nije ništa dobro ni korisno doneo. Nije ni održavao mir, jer su to činile međunarodne vojne snage – prvo IFOR, pa SFOR, a sada misija Altea Evropske unije“, naveo je Dodik.
Prema njegovim rečima, visoki predstavnici u BiH samo su svojim potezima izazivali nestabilnost. Nametanje zakona i oduzimanje nadležnosti entitetima, pre svega RS, dovodi do dodatne nestabilnosti i neracionalnosti u obavljanju prenetih nadležnosti u odnosu na vreme kada su ih ostvarivali entiteti, dodao je.
Dodik tvrdi da je BiH nefunkcionalna, ne zbog Dejtonskog sporazuma, već suprotno - zato što Dejtonski sporazum nije sproveden onako kako je napisan i što su visoki predstavnici "činili sve da BiH preko bošnjačke komponente ostane u stanju zavisnosti od političkog uticaja spolja".
„Umesto da razgovaramo o koracima koje treba preduzeti na evropskom putu, mi 26 godina od završetka rata razgovaramo možemo li živeti bez protektora…. Žao mi je što moram da kažem da mi bošnjački deo Federacije BiH deluje kao oboleli od stokholmskog sindroma, jer čime i kako objasniti potrebu da pored legalno izabranih predstavnika imaš tutora nad sobom, koga si zavolio više od svojih predstavnika“, kazao je srpski član Predsedništva BiH.
Navodeći kako u BiH godinama vlada mir, on je ocenio da je pravo vreme za dogovor, ali ne dogovor sa EU, Rusijom ili SAD, već za dogovor između naroda u BiH.
„Kakvu BiH mi želimo, da li je moguća ikakva? Hoćemo li da se dogovorimo - hoćemo li poštovati Dejton ili ćemo u miru ’podebljati‘ granice između Republike Srpske i Federacije BiH, jer smo se već razgraničili u Dejtonu, i nastaviti uređivati vlastito dvorište. Znam samo da ovako, kako se 26 godina mrcvarimo, više nema smisla i više ne može“, istakao je Dodik u obraćanju poslanicima Narodne skupštine RS.
Za imenovanje visokog predstavnika neophodna saglasnost svih pet strana potpisnica
Dodik je, zbog najava o imenovanju novog Visokog predstavnika u BiH, istakao potrebu da Narodna skupština RS blagovremeno zauzme stav o tom važnom pitanju.
„Ova razmatranja i zauzeti stavovi ne bi trebalo da budu, i nisu, u vezi sa personalnim rešenjem, već isključivo za opstanak visokog predstavnika po Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma. S tim u vezi, promišljanja i diskusija nisu u vezi sa predloženim kandidatom. I gospodin Kristijan Šmit, kao zvaničnik sa bogatom biografijom, preko potrebnim poznavanjem prava i ustavnih specifičnosti složenih zemalja, te očigledno dobrim namerama, bez obzira na lične kvalifikacije, u ulozi visokog predstavnika jednostavno više nije ni potreban niti koristan za BiH“, pojasnio je Dodik u obraćanju poslanicima Narodne skupštine Srpske.
On je naglasio da suštinska promena, koja će se ogledati u potpunom preuzimanju odgovornosti za postizanje dogovora o načinu funkcionisanja državne zajednice, mora ležati na izabranim predstavnicima konstitutivnih naroda od kojih se nijedan ne bi smio zanositi postojanjem podrške u određenim akterima međunarodne zajednice.
„Sve dok postoje nade da će neka strana sila ili međunarodna zajednica moći da na bilo koji način, pohvalama ili prekorima, podrškom ili osudama bilo koje od strana, zameni neophodne unutrašnje dogovore onih koji čine BiH i žive u njoj, neće biti moguće očuvati državnu zajednicu BiH sastavljenu u Dejtonu“, istakao je Dodik.
Upravo zbog očekivanja da će njihove političke ciljeve braniti neko drugi, konkretno visoki predstavnik, rekao je Dodik, bošnjačka politička elita, bez obzira na partijsku pripadnost, nije promenila svoj pristup i pogled na BiH od 1995, neki čak od 1992. godine.
Dodik je istakao da to govori da je institucija visokog predstavnika suspendovala mogućnost dogovora, jer jedan od tri konstitutivna naroda nije pokazivao spremnost i volju za kompromisom.
„Ako se osvrnemo na antiustavne i sve druge odluke visokog predstavnika u poslednjih 26 godina, videćemo da nijedna nije bila u suprotnosti sa željama političkih predstavnika Bošnjaka. Cenim da je bilo poštenije i korektnije i svrsishodnije da su u proteklih 26 godina pregovarali Srbi, Hrvati i visoki predstavnik“, rekao je Dodik.
On je naveo da je postavljanje visokog predstavnika zatražilo pet strana - potpisnica Aneksa 10 - Republika Hrvatska, Savezna Republika Jugoslavija, danas Srbija, Republika BiH, koja više ne postoji, Federacija BiH i Republika Srpska.
Prema njegovim rečima, Aneks 10 zaključen je s ciljem definisanja ključnih oblasti i mehanizama za sprovođenje civilnih aspekata mirovnog rešenja, prenosi RTRS.
U članu 1.2. Aneksa 10 konstatovano je, dodao je Dodik, da „u pogledu složenosti sa kojima su suočene, strane traže postavljanje visokog predstavnika koji će biti imenovan u skladu s relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kako bi pomogao stranama u njihovim naporima da mobilišu, te po potrebi koordinišu aktivnostima organizacija i agencija koje su uključene u civilne aspekte mirovnog rješenja“.
On je naglasio da je za imenovanje visokog predstavnika neophodna saglasnost svih pet strana potpisnica.
„U slučaju imenovanja prvog visokog predstavnika, Karla Bilta, obavljene su konsultacije sa vlastima u BiH, nakon čega je imenovanje potvrdio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Već prilikom imenovanja narednog visokog predstavnika, Karlosa Vestendorpa, ’imenovanje’ je izvršio Upravni odbor Saveta za implementaciju mira zaključcima konferencije iz Sintre, koje je potom potvrdio Savet bezbednosti UN. I nakon toga, nizale su se brojne nepravilnosti, pa je Upravni odbor Saveta za implementaciju mira izvršio imenovanje kandidata nominovanog od EU koja nije strana Aneksa 10 i nema nikakvu nadležnost u ovom postupku“, pojasnio je Dodik.
On je podsetio da je ova praksa preuzeta i u slučaju imenovanja Volfganga Petriča i Pedi Ešdauna, da bi kod imenovanja Kristijan Švarc-Šilinga čak izostala potvrda Saveta bezbednosti UN.
„Imenovanje narednog visokog predstavnika Miroslava Lajčaka ’pozdravljeno‘ je od Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira, a potom je data saglasnost Saveta bezbednosti. Dakle, opet nezakonito imenovanje i ne zna se ni ko ga je zapravo imenovao“, rekao je Dodik.
U svakom slučaju, istakao je Dodik, ne postoji dokument koji daje nadležnost bilo kome osim stranama-potpisnicama da traže, odnosno nominuju kandidate, a naročito ne Upravnom odboru Saveta za implementaciju mira, koji nije nikakva kategorija iz Dejtonskog sporazuma.