Nedelja Maslenice je poslednja nedelja uoči Velikog posta. Obeležavanje ovog praznika počinje 56 dana pre Uskrsa. Ove godine Maslenica će trajati od 8. do 14. marta.
Istorija nastanka Maslenice ima duboke korene. Radi se o starom slovenskom prazniku koji je došao iz mnogobožačke kulture i očuvao se i nakon prihvatanja hrišćanstva.
Veruje se da je Maslenica nastala od paganskog praznika Komojedice, posvećenog danu prolećne ravnodnevice. Komojedica je povezana sa kultom medveda koji se budi na proleće, a delimično je sačuvana u Belorusiji kao deo proslave Maslenice.
Nakon usvajanja hrišćanstva se ispostavilo da tradicionalno vreme održavanja praznika pada na Veliki post. S obzirom da je praznično veselje protivrečilo duhu posta, Maslenica je pomerena na poslednju nedelju pre posta.
Što se tiče palačinki – simbola Sunca i života, postale su glavna poslastica. Glavni atributi narodnog praznika su gozbe i veselja. Tokom sedam masleničnih dana ljudi jedu jaja, ribu, mlečne proizvode i glavno jelo – palačinke.
Svaki dan Maslenice ima svoj naziv i svrhu. Ponedeljak je „dan susreta“, utorak je „dan razigravanja“, sreda je „dan gurmana“, četvrtak — „razbibrige i lumpovanja“, petak — „taštine večeri“, subota — „zaovinog posela“, a nedelja je „dan praštanja“.
Vrhunac praznika bilo je ispraćanje Maslenice. Ono je praćeno spaljivanjem strašila od slame na lomači, vožnjom saonicama sa upregnutim konjima, kao i kostimiranjem.
Maslenična veselja, kao i Svjatki (12 dana između Božića i Bogojavljenja) bila su najmasovnija.
Prvi znak Maslenice bilo je jahanje. Obeležje svakog veselja bio je vašar na kojem su se nalazili šatori, paviljoni, prodavnice pića, kao i posebni šatori gde je moglo da se prezalogaji i popije. Na ulici su palačinke tradicionalno posipane šećerom, a kod kuće su se služile palačinke sa pavlakom, ribom, kavijarom, kao i slatke palačinke.
U danima Maslenice su slabile klasne, imovinske i službene razlike. Za sto su mogli da budu pozvani siromašni i obični ljudi. Odlazak na palačinke kod rođaka zbližavalo je ljude, davalo im razlog da zaborave nesuglasice i nezadovoljstva koja su se nakupljala tokom godine.
Iako je do 19. veka i početka 20. veka većina obreda izgubila svoj ritualni značaj i postala zabavnog karaktera, Maslenica i dalje simbolizuje kraj zime i početak proleća, veseo život punog stomaka tokom maslenične nedelje, kao i asketizam, gladovanje i pokajanje Velikog posta.
Kako se Maslenica proslavlja u dalekom Sibiru i koji su njeni glavni simboli saznajte u video-blogu Olivere Ikodinović „Moja Rusija“: