Proglašen je carem kao dete, a vlast je preuzeo 1689. godine uklonivši regenta, polusestru Sofiju. Pod njegovom vlašću zemlja je proglašena imperijom, a Petar za „oca otadžbine i imperatora cele Rusije“.
Vladao je zemljom pune 43 godine. Za vreme njegove vladavine Rusija je proširila svoju teritoriju i postala velika evropska sila. Odbacio je niz zastarelih normi i značajno promenio kulturu i život ruskog naroda. Sproveo je dalekosežne reforme koje su pogodile sve sfere ruskog života – stvorio je modernu armiju i snažnu flotu, osnovao Akademiju nauka, pokrenuo prve novine, reformisao kalendar i azbuku, pomagao razvoj trgovine, industrije i privrede otvarajući rudnike, fabrike i manufakture. Reorganizovao je državnu upravu i uveo je novu administrativnu podelu Rusije na gubernije. Sproveo je opsežne crkvene, kulturne i obrazovne reforme. Otvorio je „prozor ka Evropi“ i ojačao ulogu Rusije u međunarodnoj ekonomiji i politici.
Bio je uspešan ratni zapovednik – dva puta je s uspehom ratovao protiv Osmanskog carstva i potukao je Švedsku, u trenutku kada je važila za veliku vojnu silu. Ništadskim mirom, 1721. godine, obezbedio je izlaz Rusije na Baltičko more i proširio teritoriju zemlje, a pobedom nad Persijom osigurao je izlaz na obale Kaspijskog mora.
Petar Veliki je bio i prvi ruski car koji je putovao po zapadnoj Evropi, odakle je doneo nova znanja i tehnologije, doveo naučnike i stručnjake iz različitih oblasti, uvezao je duvan, lukovice holandskih lala i krompir i otkrio Rusima kako da ga spremaju. Uvezao je i novu modu i običaje – preobukao je Ruse u evropsku odeću, uveo je obavezno brijanje brade i organizovao slavlja uz velike vatromete.
Februara 1722. godine izdao je Ukaz o nasledstvu prestola, kojim je ukinuo prethodni običaj da presto nasleđuju direktni potomci po muškoj liniji, a uveo je pravilo da naslednika trona imenuje sam vladar u svom zaveštanju. I pored toga što je iz dva braka imao više od desetoro dece, u momentu smrti nije imenovao svog naslednika.
Istoričari se i dalje spore oko uzroka smrti Petra Prvog, ali zvanična verzija kaže da je preminuo od upale pluća, koju je zadobio nakon što je iz zaleđenog Finskog zaliva spasavao davljenike. Sahranjen je u Crkvi Svetog Petra i Pavla u Sankt Peterburgu, gradu koji je on osnovao i kasnije proglasio za prestonicu.
Neki istoričari u njemu vide snažnu ličnost koja je sprovela progresivne reforme, dok drugi smatraju da je prekidajući tradiciju i nasilno menjajući način života ruskog naroda nametnuo Rusiji tuđi, destruktivni put razvoja. Ipak, ušao je u istoriju kao vladar koji je uspeo da korenito promenio lice Rusije i tok istorije u narednim vekovima. Istoričari su saglasni u jednome – da je Petrova epoha bila jedna od najvažnijih u istoriji Rusije, a da je sam Petar napravio revoluciju u mnogim sferama.
Više o Petru Velikom saznajte u emisiji „Moj pogled na Rusiju“: