„Kako zbog ekonomskih razloga, tako i zbog domaće privrede, čini mi se da bi bilo neodgovorno ne završiti taj projekat“, rekao je Zathof, uz podsećanje da je završeno 97 odsto gasovoda i da u izgradnji učestvuje oko 100 različitih privatnih kompanija.
Prema njegovim rečima, gasovod je bitan zbog snabdevanja Evrope i Nemačke gasom, zbog diversifikacije izvora snabdevanja.
Gasovod je i svojevrsni most koji spaja Nemačku i Rusiji, kao i EU, sa gasnom mrežom Rusije.
„Te veze treba uspostavljati i podržavati, a ne rušiti. Čak ni u današnje vreme“, naveo je koordinator.
On je dodao i da bez saradnje neće biti moguće prevazići izazove kao što su klimatske promene.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bore Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU. U Vašingtonu strahuju i zbog jačanja geopolitičkog uticaja Rusije.
SAD su uvele sankcije gasovodu u decembru 2019. godine, usled čega je švajcarska kompanija „Olsiz“ bila primorana da zaustavi radove na polaganju cevi. Izgradnja je nastavljena, a trenutno su u toku pregovori o ukidanju sankcija „Severnom toku 2“ na nivou američkog i nemačkog ministarstva.
Pročitajte još: