Mnogi eseji u knjizi bave se rusko-srpskim vezama i ruskim emigrantima u Srbiji.
„Od 40 hiljada Rusa koji su stigli u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, polovina su bili vojni i državni službenici, oko 30 odsto su bili industrijalci i preduzetnici, 14 odsto su bili učitelji, lekari, sveštenstvo i umetnički radnici, a oko 5 odsto administrativno osoblje “, naglasio je Vesić objašnjavajući zašto je knjiga njegovih eseja o Beogradu prevedena na ruski jezik..
On je primetio da je oko 30 odsto ruskih emigranata imalo visoko obrazovanje, a samo 3 odsto je bilo bez obrazovanja.
„Ovi ljudi, koji su stigli u našu zemlju, ubrzo su zauzeli važne položaje u našem društvu. U Kraljevini Jugoslaviji 1930-ih, 28 ruskih profesora bilo je na čelu katedri Univerziteta u Beogradu, ruski nastavnici činili su četvrtinu naučnog osoblja univerziteta, a na agrarnom, medicinskom i mašinskom fakultetu - gotovo polovina“, rekao je on.
I ministar Popović naglasio je značaj dolaska ruskih emigranata posle Oktobarske revolucije u Beograd.
„Oni su dali veliki doprinos razvoju Beograda. Posle Oktobarske revolucije, kada su takozvani „beli Rusi“ stigli u Beograd, on je imao oko 100 hiljada stanovnika. A stiglo je od 25 do 30 hiljada ljudi, to jest, oko trećine stanovništva Beograda bili su državljani Rusije“, rekao je on.
Intelektualci – lekari, profesori, oficiri… pomogli su, prema Popovićevim rečima, da Srbija i Beograd lakše prebole posledice Prvog svetskog rata.
„Božja je volja, stigla je intelektualna elita iz Rusije koja je pomogla Srbiji da ovde prenese napredna znanja iz nauke i arhitekture“, naglasio je on.
Saradnja između Srbije i Rusije razvija se i jača poslednjih godina, što se, prema Popovićevim rečima, vidi i iz naziva ulica i izgleda spomenika u Beogradu.
On je podsetio da su, tokom mandata Gorana Vesića, otkriveni spomenici arhitekti Nikolaju Krasnovu, caru Nikolaju Drugom, i da su ulicama vraćena imena ruskih vojskovođa koji su učestvovali u oslobađanju Beograda u Drugom svetskom ratu.
Ambasador Bocan-Harčenko istakao je da rukovodstvo grada Beograda, uz lično Vesićevo učešće konstantno brine o razvoju odnosa Srbije i Rusije i dvaju prestonica.
„Želeo bih još jednom da primetim i zahvalim se gospodinu Vesiću što je u svojoj viziji razvoja grada Beograda bio posvećen ideji otvaranja spomenika Večni plamen i rekao bih da ga u Rusiji smatramo za jednog od autora ovog spomenika. On ne samo da ukrašava grad, već mu daje i dodatni sadržaj “, rekao je ruski ambasador.
„Knjiga o Beogradu“ je zbirka eseja koje je o glavnom gradu za list Politika Goran Vesić objavljivao svakog petka, koji se bave zanimljivim istorijskim činjenicama o raznim lokacijama u srpskoj prestonici, kao i ličnostima koje su obeležile razvoj grada.
„Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno“, stoji u predgovoru izdavača, novosadskog „Prometeja“.
Pročitajte još: