Bećković: Kad Atanasije podigne glas...

„Ne mogu ga prežaliti ni zamisliti da ga nema. Jedino žalim što nije umro isti dan kad i njegov brat Amfilohije. Pošto je bio stariji od njega jedan dan, jedan dan je i kasnio za njim na onaj svet“, rekao je kratko za Sputnjik povodom upokojenja episkopa Atanasija Jevtića srpski akademik Matija Bećković.
Sputnik

Bećković je o vladiki Atanasiju pisao i u svojoj zbirci poezije „100 mojih portreta“.

Njegovu pesmu prenosimo vam u celosti:

Atanasije Jevtić

Kad god je padao u vatru
Zaricao se da više neće

Počinjao bi jedva čujnim
Monaškim glasom

Ali slušajući od sebe
Iznošene i izlizane fraze

Počinjao je da se nervira
I podiže glas

I kako je podizao glas
Podizao je i svoju misao

To ga je bodrilo
Da govori sve glasnije

I kad bi visinom glasa
Upalio svetla u mozgu

Povezao vijuge
I zaždio svaku ćelijicu

I misao mu je dostizala vrhunac
A iz usta sukljao nebeski plamen

Kako je govorio tako je i pisao
Počinjao je mirno raspredajući

Zakukuljenu i zamumuljenu
Starostavnu povesnicu

Ali bi mu brzo svrcnulo
Da skrene sa staze utaptane

I sjuri se u fusnotu
Da izurla sebe

Prepoznajući u današnjem vremenu
Starozavetne ljude i događaje

Umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije Jevtić, koji se upokojio u četvrtak, biće sahranjen u subotu na groblju manastira Tvrdoš u Trebinju. Opelo u subotu će biti održano u Sabornom hramu u Trebinju u 8.30 sati, posle čega će biti služena sveta liturgija.

Bećković: Kad Atanasije podigne glas...

Pročitajte još:

Komentar