Stoltenberg: Da je Ukrajina bila u NATO-u, Krim ne bi postao ruski

„Ne bi došlo do toga (ujedinjenja Rusije i Krima), jer je cilj postojanja NATO-a zaštita svakog saveznika. Ako je napadnut jedan saveznik važi pravilo – svi za jednog i jedan za sve“, rekao je Stoltenberg, odgovarajući na pitanja studenata  nakon govora u Evropskom koledžu u Brižu u Belgiji.

Generalni sekretar Alijanse je ponovo naglasio da je zadatak NATO-a sprečavanje sukoba i očuvanje mira.

Govoreći o mogućem članstvu Ukrajine i Gruzije u NATO-u, Stoltenberg je istakao da vrata Alijanse ostaju otvorena.

Generalni sekretar Alijanse prošle sedmice je izjavio da za NATO i Evropsku uniju glavne pretnje predstavljaju Rusija, Kina, terorizam, sajber napadi i klimatske promene.

Ranije je šef Pentagona Lojd Ostin obećao je ministru odbrane Ukrajine Andreju Taranu pomoć u borbi protiv „ruske agresije“. Odbrambeni budžet SAD za 2021. godinu predviđa izdvajanje 250 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini.

Podsetimo, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je jednom prilikom rekao da je Ukrajina „projekat zapadnih zemalja“.

Krim je postao deo Rusije 2014. godine, nakon referenduma na kojem je ubedljiva većina stanovnika ovog poluostrva glasala za ulazak u sastav Ruske Federacije.

Pročitajte još:

• Neviđena aktivnost NATO-a u Crnom moru uzaludna – Krim je neosvojiva tvrđava
• Ruski diplomata: NATO i dalje pokušava da demonizuje Rusiju
• Krim u fokusu: Kako se menja NATO u eri Bajdena