Predstava koja se premijerno izvodi na rođendan Bitef teatra, 3. marta, bavi se nasleđem 20. veka iz perspektive seksualne, umetničke i komunističke revolucije kroz likove Oskara Daviča, Pjera Paola Pazolinija i Margarit Diras. Ovi velikani iz prošlosti i umetnički revolucionari smešteni su u sadašnjost i govore o njoj.
Snaga pobunjenih revolucionara
Pozorišni projekat, po tekstu Tamare Antonijević, Bojana Đorđeva i Tanje Šljivar posvećen je 20. veku kao veku revolucije umetničke avangarde, komunističke pobede predvođene Oktobarskom revolucijom i seksualne revolucije koje su sa sobom odnele zakržljalo poimanje stvarnosti i oslobodile izraz, duh, telo.
„Mi živimo u vreme kontrarevolucije. Revolucije koje su se dešavale tokom dvadesetog veka ostavile su neizbrisiv trag i omogućile život kakav živimo danas, ali poslednjih 50 godina postoji težnja da se sve tekovine sve tri revolucije zatru. Zato sam želeo da se bavim ovim temama i to baš iz perspektive intelektualaca koji su odumrli zajedno da 20. vekom“, kaže za Sputnjik koautor teksta i reditelj ove predstave Bojan Đorđev.
Teme velikih revolucija iz 20. veka predstavljene su kroz figure troje velikih umetnika iz tog perioda, a to su Oskar Davičo, Margaret Diras i Pjer Paolo Pazolini.
„Svako od njih je u domenu svoje umetničke prakse izazvao nekoliko revolucija: Davičo kao nadrealistički pesnik i kasnije romanopisac, Pazolini kao pesnik siromaštvo koji na poetičan način spaja hrišćanstvo sa doktrinama marksizma i Margarit Diras francuska spisateljica koja je skandalizovala svet romanom ’Ljubavnik’ a koji se smatra Lolilom iz ženskog ugla“, objašnjava Đorđev.
Konzumerizam, nacionalizam i položaj žena
„Ono što je meni bilo motor jeste da sam baš u njihovim spisima pronalazio stvari koje su toliko relevantne danas da je to zastrašujuće. Recimo tekstove koje je u poslednjoj godina o konzumerizmu pisao Pazolini, stvari koje Oskar Davičo pisao o nacionalizmu, Diras o položaju žene. To vas stvarno suoči sa time koliko su se stvari srozale i koliko je povratak u mračno doba nešto sa čime se svakodnevno suočavamo“, tvrdi Đorđev i ističe da je u predstavi pribegao triku u kojem ove tri figure intervjuiše dvoje mladih ljudi iz 21. veka.
„To je sudar generacija koji su prizvali te duhove i posle ne znaju šta da rade s njima“, dodaje on.
Oskar Davičo bi danas bio tviteraš
Davičo, Diras i Pazolini kao utvare vraćaju se iz prošlosti i progovaraju kroz svoja dela, intervjue, spise o svom radu, političkoj i društvenoj situaciji. Komentarišu je, kritikuju, slave prošlost i to iz perspektive sadašnjosti. Kako se danas, iz perspektive proklamovih sloboda odnosimo prema ovim revolucijama, da li se one guše na tržnicama ideja, na pustim ulicama i društvenim mrežama neka su od pitanja koje postavlja ova predstava.
„Tehnološka revolucija nam je toliko toga omogućila ali nas je takođe uvela u novi srednji vek. Od dostupnosti svega, zaboravili smo kako svet funkcioniše i ne razumemo da tehnologija upravlja nama, zloupotrebljava nas. Nisam tehnofob, ali sam takođe svestan da je tehnologija danas uspela da nas zarobi“, smatra Đorđev i dodaje:
„Ono čuveno geslo kojim se završava ’Komunistički manifest’ da proleteri nemaju šta da izgube osim svojih lanaca danas bi glasio – ’proleteri nemaju šta da izgube osim svojih mobilnih telefona’“.
Prema njegovom mišljenju, za pobunu u 21. veku potrebna je komunikacija u javnom prostoru i deljenje zajedničkog vremena, što je sa koronom nestalo.
„Da živi u 21. veku Davičo bi možda bio tviteraš, s obzirom na to da je bio strastveni polemičar“, zaključuje reditelj.
Margarit Diras u predstavi „Seks-umetnost-komunizam“ igraće Vladislava Đorđević, dok će Miloš Timotijević tumačiti Pazolinija, a Slaven Došlo Oskara Daviča. Uz njih tu su Tamara Pjević i Đorđe Galić u ulozi mladih.
Za scenografiju je zaslužan Siniša Ilić, za kostim Maja Mirković, za scenski pokret Čarni Đerić, za scenski govor Dijana Marojević, a muziku komponuje Luka Papić.
Predstava „Seks-umetnost-komunizam” nastala je koprodukcija Bitef teatra i Udruženog umetničkog rada u okviru projekta Create to Connect - Create to Impact. Predstavu je podržao Fond Kreativna Evropa Evropske Unije.