Velike zasluge za Novakov oporavak, posle povrede u trećem kolu takmičenja idu na račun fizioterapeuta Ulisesa Badija, ali je srpski teniser do mogućnosti da nastupi, uprkos velikom bolu, stigao i zahvaljujući svojoj istoriji brige o telu.
Portal „Punto de break“ je uz pomoć fizioterapeuta iz ATP organizacije pokušao da objasni kako je Đoković, uprkos teškoj povredi, uspeo da stigne do trofeja, a zaključak je da je „Novak drugačiji od drugih ljudi“.
„Treba znati da se su mišićna vlakna u trbušnom mišiću okrenuta u mnogo pravaca i zbog toga se taj mišić razlikuje od ostalih u telu. Teško ga je lečiti. Ako dolazi do pokreta koji su u suprotnom smeru od smera u kom ide povređeno vlakno onda je gotovo nemoguće kretati se, a naročito igrati. Ako je smer isti, moguće je, ali uz velike bolove“, navedeno je u analizi.
Dalje se „plastično“ objašnjava kako izgleda bol zbog kidanja mišića.
„Zamislite da vas neko iglom ubode u stomak, gde su oštećena mišićna vlakna. E, tako je to izgledalo. Đoković je koristio obloge koje su sabijale vlakna, da se ne šire i ne pucaju dalje, ali to ne sprečava pogoršanje povrede, što se na kraju i dogodilo“.
Rascep mišića je sa 17 tokom turnira narastao na 25 milimetara, što je, prema navodima u analizi logično, zbog napora kojima je bio izložen povređeni mišić.
„Adrenalin može malo da smanji bol tokom meča, ali problem nastaje posle. Verovatno je Novak dobijao analgetike da ublaži bol, to je uobičajena stvar. Ipak, razmišljanje ide u tom smeru da je Đoković drugačiji od drugih ljudi ili da je rascep bio plitak. Nemoguće je kreati se sa dubokim rascepom, niti igrati. Ne znam kako je uspeo, ali uspeo je“, zaključeno je u analizi.