Svaki muškarac nosi sekiru, mač i nož: Svedočanstva arapskih putopisaca o drevnoj Rusiji

Arabijsko poluostrvo je, na prvi pogled, bilo daleko od zemlje Slovena, pa narodi u srednjem veku nisu morali da znaju jedni za druge. Ipak, nije bilo baš tako. Arapski trgovci su bili česti gosti tih krajeva i uspeli su da zabeleže drevne običaje naroda koji su tu živeli.
Sputnik

Izgled i ratobornost Rusa

Svaki muškarac nosi sekiru, mač i nož: Svedočanstva arapskih putopisaca o drevnoj Rusiji

Teritorija arapskog kalifata se prostirala na tri strane sveta, tako da je malo šta moglo da iznenadi njihove trgovce i putnike. Na Ibn Fadlana, koji je živeo u desetom veku i mnogo putovao, najjači utisak su ostavili stari Rusi o kojima je pisao: „Visoki, kao palma, svetle kože i kože, crvenih obraza“.

Njihovo snažno telo je primetio i drugi arapski naučnik Ibn Miskavejhu (10-11. vek). On je Ruse opisivao kao hrabre i ratoborne ljude koji se mogu ubiti, ali ne i naterati u bekstvo. Trgovce je zbunjivalo to što se Rusi, skoro uopšte nisu rastajali od svog oružja.

Ibn Rušd (12. vek) je prema Rusima bio negativan u svojim beleškama, ali je i on napisao: „Oni uz sebe uvek imaju mač“. Arapski naučnik to objašnjava običajima koji ne dozvoljavaju ljudima da se ni u kojoj situaciji osećaju sigurno.

Svaki muškarac nosi sekiru, mač i nož: Svedočanstva arapskih putopisaca o drevnoj Rusiji

Al-Magribi (13. vek) Ruse vidi kao „ljude koji se ističu svojom snagom među najhrabrijim narodima Alaha“. Ibn Fadlan potvrđuje: „Svaki muškarac nosi sekiru, mač i nož“.

U „Knjizi o granicama sveta od istoka do zapada“ (deseti vek), koja je delo nepoznatog autora, Sloveni se opisuju kao neosvojivi, drski i ratoborni narod. Navodi se da oni ratuju sa svim nevernicima (po percepciji muslimana), koji žive oko njih i uvek su pobednici. Međutim, po ovom pitanju mišljenja arapskih izvora se razlikuju, jer postoje dokazi o tome da Rusi nisu uvek pobeđivali.

Običaji

Arapski putopisci nisu na isti način opisivali ni odeću Rusa. Ibn Fadlana piše da ne nose ni jakne ni kaftane, već da imaju prebačenu pelerinu sa jedne strane, dok im je jedna ruka uvek spremna za borbu.

Ibn Haukala (deseti vek) navodi da Rusi nose kraće jakne do struka. Muškarci ili briju bradu ili im je duga i boje je u žutu ili crnu boju.

Najinteresantnija svedočenja je zabeležio Ibn Dast (deseti vek) koji je pisao o pčelarstvu, ritualu koji se izvodio pre setve i zabeležio dokaze o muzičkim instrumentima: „lutnje sa osam žica, gusle i lule duge dva lakta“.

Svaki muškarac nosi sekiru, mač i nož: Svedočanstva arapskih putopisaca o drevnoj Rusiji

Opisujući hladnoću u slovenskim krajevima, pisao je o zemunicima u kojima su živeli ljudi i kako su se grejali: na vatri su grejali kamenje, a zatim su ih polivali vodom i grejali se na paru koja je nastajala.

Za arapske putopisce je najzanimljiviji ruski obred - sahrana. Ibn Fadlan je vrlo detaljno opisao sahranu jednog uglednog Rusa. Ovaj događaj ga je, očigledno, šokirao. Opisao je od kog materijala su napravljeni jastuci na kojima je ležao pokojnik, kako je bio obučen, kako su se vršavala ritualna ubistva životinja i ljudi i kako su spaljivani.

Najegzotičniji opis je kupanje koji je zabeležio Fadlan. On navodi da se Rusi kupaju goli u reci, svi zajedno, bez obzira na pol. Neko ovu scenu zamišlja kao rajski vrt, a neko kao nudističku plažu, ali arapski putopisac nije davao komentare, samo je iznosio činjenice.

Upravo ova neutralnost istočnih izvora predstavlja dragocen materijal za izučavanje života drevne Rusije.  

Pročitajte još:

 

Komentar