Knjižara „Geca Kon“ koja je prvi put otvorena 1901. godine i donedavno bila ruiniran prostor, od danas će u novom ruhu ponovo primati posetioce, ali i pisce koji će na ovoj znamenitoj adresi opet moći da predstavljaju svoja dela.
Preko dvesta izdanja štampao početkom 20. veka
Na svečanom otvaranju obnovljene knjižare, Jelena Trivan, direktorka Službenog glasnika koji zajedno sa „Prosvetom“ deli ovaj prostor, podsetila je prisutne na neverovatan podatak da je Geca Konpočetkom 20. veka izdao preko 200 izdanja, a da su danas najveći srpski izdavači, među kojima je i Službeni glasnik, jedva stigli do tog broja.
„Govorimo o velikom izdavaču, knjižaru, meceni u čijem su prostoru najveći srpski književnici našli svoje mesto. Geca Kon je u drugom svetskom ratu ubijen. Imao je mogućnost da se povuče sa jugoslovenskom vladom, imao je šansu da izbegne iz zemlje, ali nije hteo da napusti Srbiju, delio je sudbinu ovog naroda. Najmanje što smo mogli da učinimo za njega je da očuvamo sećanje“, podsetila je Jelena Trivan.
Pored knjiga i muzejski deo, galerija, tribinski prostor
Ona je kazala i da je obnova knjižare najmanje važna, budući da su to samo zidovi, iako su sa pijetetom obnovljeni.
„Ovo nije nikakva moderna ekskluzivna knjižara, ovo je prava knjižara kakvu bi u ovakvim vremenima vodio i voleo da ima Geca Kon. Ona osim knjiga ima muzejski deo, galeriju i prostor za književne tribine. Ima preko 40000 primeraka knjiga svih izdavača jer smo želeli da, u duhu Gece Kona, ovo bude prostor gde svako može da se pokaže i prikaže, da bude mesto po kojem će se opet prepoznavati Beograd. Hteli smo da se ovde ponovo okupljaju književnici“, naglasila je direktorka „Glasnika“.
Važna misija a ne vlasništvo
Osvrnuvši se i na nerešeno pitanje vlasništva prostora u Knez Mihajlovoj ulici, Trivan je nedvosmisleno poručila da ono ni jednog trenutka nije bilo pitanje od važnosti za kuću koju predstavlja.
„Ovo kulturno dobro se nalazi u restituciji. Da li će biti vraćeno ili ne, to je pitanje sudskog postupka. Za 'Službeni glasnik' nijednog trenutka nije bilo važno to što ulaže novac u nešto što će biti tuđe vlasništvo. Smatramo da je umesto vlasništva, bitna misija i da ko god preuzme knjižaru i ko god da je vodi – nekada 'Prosveta', danas 'Glasnik' i 'Prosveta' zajedno, sutra neko drugi – ovo ostaje u spomen narodu koji ovde živi. Sve drugo je nevažno“.
Književnik tek sa knjigom u izlogu „Gece Kona“
Književnik Svetislav Basara, koji je u prisustvu Jelene Trivan i direktora „Prosvete“ Branislava Vukasovića zvanično i otvorio knjižaru, prisetio se svojih početaka i važnosti ovog prostora.
„Kad sam ja ulazio u književnost, u beogradskoj književnoj čaršiji je važilo sledeće pravilo: smatraj da si postao književnik onoga dana kada ti priča izađe u 'Politici', i kada ti se knjiga pojavi u izlogu knjižare 'Geca Kon'. Zahvaljujući poziciji i ugledu bila je reprezentativno mesto i u njoj se nisu mogle naći baš sve knjige. Ja sam 1985. godine nekoliko dana prolazio Knez Mihajlovom ulicom i sa velikim zadovoljstvom gledao svoju knjigu u ovom izlogu“ kazao je Basara.
Direktorka „Glasnika“ najavila je uskoro i pokretanje edicije Geca Kon u kojoj će se naći knjige o uglednom izdavaču, kao i izdanja njegovih knjiga.