Prethodnih godina postao je trend da se košarkaši sa ovog podneblja vraćaju iz najjače košarkaške lige na svetu u Evroligu.
Samo ove sezone u Evropi ponovo gledamo Anta Žižića, Dragana Bendera, Marka Gudurića, Džanana Musu, a uskoro će to biti slučaj i sa Hezonjom koji je potpisao ugovor sa Panatinaikosom.
Od pomenutih košarkaša Hezonja je možda i sa najviše uspeha igrao u NBA, ali činjenica je da nikada nije uspeo da ispuni potencijal i opravda peto mesto na NBA draftu pre šest godina.
Slično je bilo i sa Draganom Benderom, dok su Žižić, Gudurić i Musa išli nešto trnovitijim putem, odnosno nisu imali renome visokog pika što je u NBA veoma važno.
U američkoj košarki dosta se obraća pažnja na to da li ste birani na početku Drafta, sredinom, krajem prve runde ili u drugoj. Ukoliko ste izabrani na početku to znači da su vas čelni ljudi franšiza procenili kao velikog talenta i samo na osnovu toga dobićete dva do tri ugovora, iako verovatno nemate kvalitet za taj nivo košarke.
To je bio slučaj sa Benderom i Hezonjom koji su se godinama „vukli“ po NBA, iako ni u jednoj ekipi nisu imali važnu ulogu. Eventualno su igrali na početku, ali čim se je bilo jasno da nemaju znanje za ligu počeli su da se gube.
Bender je tri godine proveo u Finiksu, bio je član Milvokija i GoldenStejta, a Hezonja je za pet godina promenio tri ekipe – Orlando, Njujork i Portland.
Obojica su bili visoki pikovi, Bender četvrti, a Hezonja peti, ali talenat koji su imali nisu uspeli da pretvore u kvalitet. Daleko od toga da su neuspešni igrači, igraju u Evroligi, ali Amerika za njih nije bila obećana zemlja.
Marko Gudurić i Džanan Musa drugačiji su primeri, pošto u NBA nisu ušli na velika vrata, ali zajedničko im je da nisu uspeli da se zadrže u Americi. Reprezentativac Bosne i Hercegovine proveo je dve godine u Bruklinu, u drugoj godini odigrao je 40 utakmica, ukupno 49, a na terenu je provodio oko 10 minuta.
Tek ove godine ne bi imao prostora u Netsima, te je napustio ekipu i potpisao ugovor sa Anadolu Efesom.
Gudurić je skoro isto toliko mečeva odigrao za jednu godinu u Memfisu, međutim, ubrzo je napustio Grizlise i u decembru 2020. vratio se u Fenerbahče. Od njegovog dolaska u Istanbul ekipa Igora Kokoškova nema poraz u Evroligi, što je velika zasluga srpskog igrača koji je povezao ekipu.
Bivši igrači Zvezde i Cedevite vratili su se u Evropu tokom sezone, a Ante Žižić je to uradio u avgustu 2020. kada je potpisao ugovor sa Makabijem iz Tel Aviva.
Od Žižića se očekivalo da će uspeti u NBA, kao klinac je dominirao Evroligom, ali nikako nije mogao da se adaptira na uslove u SAD i epizoda u najjačoj ligi na svetu bila mu je razočaravajuća.
Tri godine proveo je u Klivlendu, a kako nije napredovao odlučio je da posle sezone 2019/2020 ode i vrati se u Evropu.
Dešavalo se pre, dešava se sada, a isto će biti u budućnosti – košarkaši sa prostora Jugoslavije poseduju veliki talenat, mnogi završe u NBA, ali malo njih uspe da se zadrži i bude važan šraf u ekipi.
Trenutno u najjačoj ligi na svetu imamo tri superstara sa ovog podneblja – Nikolu Jokića, Luku Dončića i NikoluVučevića. Dobro igraju i Bogdan i BojanBogdanović, kao i Goran Dragić i JusufNurkić, solidni su Ivica Zubac i DarioŠarić, Nemanja Bjelica će se verovatno uskoro vratiti u Evropu, dok bi igrači poput AlenaSmailagića, VlatkaČančara, Luke Šamanića mogli putem Hezonje, Gudurića...
Tu je i mladi AleksejPokuševski, ali on tek igra prvu sezonu u NBA rano je donositi bilo kakve zaključke.
Sve u svemu, potrebno je dosta sreće, kao i kvaliteta da biste uspeli u NBA, sam talenat nije dovoljan.