„To što smo podneli u petak još nije kraj priče“, rekao je Prajs na brifingu.
„Ako budu potrebne dodatne mere u oblasti politike kako bi se ispunili zahtevi zakonodavaca i udovoljili naši interesi, nećemo oklevati da ih preduzmemo“, dodao je on.
Stejt department je prošle nedelje predstavio Kongresu izveštaj o merama za suprotstavljanje gasovodu. Kao rezultat izveštaja, američke vlasti dodale su brod za postavljanje cevi „Fortuna“ i njenog vlasnika kompaniju „KVT-RUS“ na listu sankcija prema evropskom zakonu o energetskoj sigurnosti, ali i brod i kompanija već su se nalazili na sankcionom spisku pod drugim zakonom – o suprotstavljanju protivnicima Amerike putem sankcija. To je omogućilo brojnim članovima Kongresa da kritikuju Stejt department zbog nedovoljnih, prema njihovom mišljenju, koraka protiv izgradnje gasovoda.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bore Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU. SAD su uvele sankcije gasovodu u decembru 2019. godine, usled čega je švajcarska kompanija „Olsiz“ bila primorana da zaustavi radove na polaganju cevi.
SAD smatraju da je ovo politički projekat koji preti energetskoj bezbednosti Evrope. Ruska strana više puta je izjavljivala da je projekat apsolutno komercijalan i konkurentan i isticala da on ne podrazumeva obustavu tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU.
Pročitajte još: