Na prvo mesto list je stavio Sjedinjene Američke Države. Napominje se da SAD imaju ogroman odbrambeni budžet, opsežnu infrastrukturu i veliki broj trupa. Potencijal američke vojske kombinovan je sa moćnom odbrambenom industrijom, uključujući i u oblasti vazduhoplovstva i prisustva nekoliko grupa nosača aviona.
Drugo mesto, po mišljenju stručnjaka zauzima Rusija. U tekstu se ukazuje na aktivno oživljavanje flote. Očekuje se da će 2021. godine nova generacija ruskih strateških podmornica i podmornica sa krstarećim raketama dati zemlji niz prednosti.
Rastuća snaga modernizovanih korveta i drugih malih brodova Rusije ojačaće odbranu priobalja. Takođe, ruska vojska je superiornija od američke u svim kategorijama kopnenih snaga, osim u oklopnim vozilima, smatraju stručnjaci.
Na trećem mestu je kineska vojska koja nastavlja sa značajnim dugoročnim ulaganjima u sve oblasti vojne industrije. Peking ima drugi po veličini vojni budžet i najveći broj rezervista koji ispunjavaju uslove za vojnu službu. Kina trenutno realizuje nekoliko ambicioznih programa nabavki za naredne decenije, od stvaranja sopstvenih udarnih grupa nosača aviona do razvoja flote bombardera i lovaca šeste generacije.
Bez obzira na relativno mali odbrambeni budžet i nedostatak velikog broja vojnih proizvoda u poređenju sa tri vodeće svetske sile, vojni potencijal Indije potiče iz njene ogromne brojnosti i podjednako impresivnim brojem rezervista. S tim u vezi, zemlja se nalazi na četvrtom mestu najjačih vojski. Autori napominju da zemlja ima veliku flotu tenkova, kao i velike obalske odbrambene snage i solidnu rezervu artiljerijskog oruđa.
Iako je Nju Delhi i dalje uvoznik vojne tehnike, nedavno je postavio temelje za samostalnu domaću odbrambenu industriju, zauzevši četvrto mesto na rang-listi.
Peto mesto eksperti su dali Japanu. Japan je 2020. prvi put zbacio Francusku i zauzeo njeno mesto na spisku najmoćnijih vojski na svetu. Tokio ima jako vazduhoplovstvo i aktivno prisustvo u pojedinim kategorijama pomorskih snaga, ali globalni rang Japana opada zbog relativnog nedostatka kopnenih snaga.
List je u decembru pisao da su odnosi između Rusije i NATO-a bili toliko napeti, da bi svaki pogrešno protumačeni incident mogao da dovede strane u stanje „slučajnog rata“. Autori su istakli da je bezbednosna situacija na evropskom kontinentu dostigla najgore stanje u poslednjih 30 godina, a vojne snage Rusije i NATO-a deluju mnogo bliže jedna drugoj, što dovodi do potencijalno opasnih incidenata.