Ona je za Tanjug rekla da je vidljivo da je manje novozaraženih na dnevnom nivou u odnosu na pre mesec dana kada je bilo više od 7.000, ali da je i dalje taj broj veoma visok.
Pojašnjava da se o virusu još uvek ne zna dovoljno, da on stalno „pravi zaokrete i iznenađenja“.
„Taman pomislite da će se ponašati po nekom pravilu, on mutira i zaokrene se. Menja se od zemlje do zemlje i dok prepoznamo da imamo novi soj prođu meseci“, navela je Gligićeva.
Uverena je da britanski soj nije stigao u Srbiju onog momenta kada je otkriven laboratorijski, već mnogo ranije – u junu ili julu mesecu prošle godine.
Za stalne mutacije virusa korona kaže da je to njegova borba za opstanak u prirodi. Najviše strahuje od „mutacije na mutaciju“ – da mutiran soj ponovo mutira.
„To bi značilo da , recimo, britanski soj virusa mutira u nešto drugo. To je igranka bez prestanka. Čovek nije prirodni supstrat virusa korona, on je slučajno među nama. Navikao je na ćelije divljih životinja i u telu čoveka se bori za opstanak. U toj borbi menja ćud - mutira kako bi opstao“, pojašnjava ona.
Napominje da je i poreklo virusa još uvek nepoznanica i da još nema zaključaka o tome, zna se da je prepoznat u Kinu, u Vuhanu, ali da je i dalje otvoreno pitanje da li je tu sve počelo.
„Nije isključeno da je počelo na drugom mestu. Vidite da Svetska zdravstvena organizacija nema zaključak. U Vuhanu, u Kini je prvo detektovan, ali je pitanje da li je tu počelo“, navela je ona.
Najviše očekuje i uzda se u vakcinaciju.
Upitana da uporedi epidemiju virusa korona sa epidemijom variole vere i koliko se ta borba razlikuje, ona je rekla da je to neuporedivo.
Kako kaže kada je 1972. godine bila epidemija variole vere u Jugoslaviji, bilo je vakcina na pretek i sve se znalo o toj bolesti.
„Imali smo tada sa čim da se borimo (vakcine), imali smo tačno označena žarišta, imali smo iste preporuke o ponašanju za sve vlade sveta i virus nije mutirao“, navela je ona.
Pročitajte i: