Između zavere i revolucije - deset godina nakon svrgavanja Gadafija

Pre deset godina, 15. februara 2011. godine, u Libiji su počeli neredi i masovni antivladini protesti koji su doveli do pada režima Muamera Gadafija, uz svesrdnu pomoć NATO-a. Društvo na različite načine ocenjuje ove događaje: jedni u njima vide zaveru radi preraspodele sfera uticaja u regionu, dok drugi – revoluciju koja je postigla svoje ciljeve.
Sputnik

Zavera protiv Libije i Libijaca

Portparol Libijskog nacionalnog pokreta Naser Said smatra da su pre deset godina Libijci prevarom izgubili državnost.

„Pre deset godina neprijatelji Libije, kako unutrašnji, tako i spoljašnji, prevarom su narod da izađe na ulice, organizuje „revoluciju“, i u tu svrhu pozvali medije. Kao rezultat toga izgubili smo sopstvenu državu: dobili smo 8 meseci flagrantne vojne intervencije NATO-a. To je bila najveća i najduža vojna operacija Alijanse van njenih granica nakon Drugog svetskog rata. I sada mi nemamo državnost, niti infrastrukturu. Stotine hiljada libijskih porodica su morali da napuste svoje domove, a njihovi gradovi i sela su porušeni. Hiljade Libijaca su bili hladnokrvno ubijeni“, rekao je on.

Po njegovim rečima, za proteklih 10 godina Libija se pretvorila u gnezdo terorista i mesto rada stranih službi – i nije jasno kada će se sve to završiti.

Govoreći o tome, koliko je Libija unazađena u svom istorijskom razvoju, političar je dodao: „To što se desilo vratilo je zemlju u pedesete godine prošlog veka: nemamo više ni struje, ni lekova, niti novca“.

Naser Said je februar 2011. godine nazvao „crnim periodom“ u istoriji libijskog naroda koji sada mora da se bori za nezavisnost od inostranih država i terorista.

Uspešna revolucija

Sa svoje strane, član Visokog državnog saveta Libije Adil Karmas smatra da je obaranje režima Muamera Gadafija u februaru 2011. godine početak istorije nove Libije.

„Revolucija je, nesumnjivo, postigla svoje ciljeve: režim koji je samo štetio Libijcima svojom tiranijom i ugnjetavanjem više od 40 godina - na kraju je oboren. Samo pre 10 godina desila se prava revolucija libijskog naroda protiv autoritarizma. U to ne treba da bude sumnje. Štaviše, nije je organizovala treća strana – protesti su bili stihijski“, rekao je on.

Prema rečima parlamentarca, problemi koji su zahvatili državu nakon svrgavanja Gadafija postali su posledica odsustva jasnog lidera koji bi ove procese stavio pod kontrolu.

Govoreći o današnjoj situaciji, on je dodao: „Rezultati dijaloga, kao i sadašnja situacija, zadovoljavaju većinu libijskog društva. Treba shvatiti da je tek izborom privremene vlade političko rešavanje situacije preseklo put militarizaciji političkog uređenja. Put nove Libije tek počinje“.

„Najgori period u istoriji“

Međutim, malo ko negira da Libijci poslednjih 10 godina žive u prelomnom periodu u istoriji zemlje. Libijski pisac Husein Miftah nazvao je poslednju deceniju najgorom u postkolonijalnom periodu Libije.

„Stvar je u tome da je Libija bila nezavisna samo poslednjih 60 godina. Od njih, 40 godina je vladao Muamer Gadafi. I ova decenija je bila gora čak i od prvih godina nezavisnosti Libije. Zato što je sadašnji haos zaista bez presedana“, rekao je on.

Na pitanje, zašto je došlo do ovoga, ekspert dogovara: "Nije bilo nikakve revolucije. Haos u kojem mi živimo, samo je posledica podele regiona od strane spoljnih igrača. I to se dobro vidi, ako pogledamo koje sile i sa kojim ciljem prisustvuju na našoj teritoriji“.

Po njegovim rečima, jedina sila u Libiji kojoj ova situacija ide na ruku su islamisti.

„Ogranke „Muslimanska braća“ štite Turci, šaljući im novac i naoružanje. Oni sarađuju sa drugim ekstremističkim pokretima političkog islama u Severnoj Africi – oni ovde cvetaju“, zaključio je ekspert.

Za sada su Libijci uspeli da naprave samo prvi korak u prevladavanju haosa – bila je izabrana privremena vlada koja će pripremiti zemlju za izbore u decembru.

Pročitajte još:

Komentar