Za opoziv Trampa glasalo je 57 senatora, dok je 43 bilo protiv.
Ova odluka je bila očekivana s obzirom da je za opoziv Trampa bila potrebna dvotrećinska većina Senata, što znači da je inicijativu demokrata trebalo da podrži najmanje 17 senatora iz redova republikanaca. Međutim, to je učinilo samo njih sedmoro.
Proces za opoziv (impičment) Trampa počeo je u utorak pred Senatom, gde demokrate imaju 50 mesta. Prethodno je sredinom januara, pred kraj Trampovog mandata, Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio opoziv, za šta je bila dovoljna prosta većina.
U zahtevu za opoziv, demokrate su optužile Trampa za kršenje ustavne zakletve da će verno izvršavati funkciju predsednika Sjedinjenih Država, navodnim podsticanjem nasilja nad vladom tokom protesta u Vašingtonu, kada su demonstranti upali u zgradu Kapitola.
U predlogu je navedeno da je Tramp „ugrozio bezbednost SAD i vladinih institucija i integritet demokratskog sistema“.
S druge strane, republikanci su osporavali ustavnost procesa opoziva jer Tramp više nije na funkciji predsednika.
Tramp je sve vreme, otkako je zahtev za opoziv pokrenut, negirao odgovornost za upad u Kapitol i osudio je nerede.
Demonstracije u Vašingtonu izbile su jer su Donald Tramp i njegove pristalice tvrdile da je bilo brojnih neregularnosti na američkim predsedničkim izborima na kojima je pobedio Džo Bajden.
Tramp je, inače, jedini američki predsednik protiv koga je dva puta pokretan postupak za opoziv.
Predstavnički dom usvojio je opoziv Trampa krajem 2019. godine, ali ga je početkom februara 2020. republikanska većina u Senatu oslobodila optužbi.
Sve o novim detaljima zavere koja je srušila Donalda Trampa i o tome kako izgleda tajna istorija novembarskih predsedničkih izbora u SAD mogli ste da saznate u emisiji „Novi Sputnjik poredak“ Nikole Vrzića.