Ministar odbrane Nebojša Stefanović, govoreći o mogućnosti vraćanja redovnog vojnog roka, kazao je za RTS da je strategija odbrane između 2004. i 2012. godine bila ka integraciji vojske u NATO i da je ona svedena na petinu svoje prethodne veličine.
On je ukazao i da Švajcarska i Austrija, iako su vojno neutralne, primaju regrute na redovno služenje vojnog roka.
Prema njegovim rečima, kad nismo imali snažnu vojsku u istoriji, civili su mnogo više stradali.
Stefanović je naveo primer Švajcarske kojoj, kako je napomenuo, svakako ne preti nikakva neposredna opasnost, a ko ne želi da služi, plaća porez od tri odsto ukupnih ličnih primanja.
„Ako zemlja dođe u neposrednu opasnost, može da se osloni samo na sopstveni narod“, smatra Stefanović.
Ističe da se uvođenjem redovnog vojnog roka na ukida profesionalni kadar.
Ministar je dodao profesionalci iz vojske treba da kažu koje su potrebe vojske, kako je vide u budućnosti, koju ulogu treba da ispuni regrutna vojska, koliko nam treba novih i kakva treba da bude modernizacija postojećih kasarni.
„Razmatramo da li ćemo za to imati dovoljno novca, a regruti bi imali platu koja ne bi bila simbolična. Oni koji prođu kroz služenje roka osećaju da su nešto pružili svoji zemlji i stekli bi veštine koje ći im koristiti u civilnom životu kao što je recimo vožnja kamiona. Oni koji su medicinske struke mogu da služe na VMA i da mi se to računa u staž“, navodi Stefanović.
Ministar odbrane je dodao da ne postoji prepreka za one građane sa Kosova i Metohije koji žele da služe vojni rok.
„Oni imaju pravo da odsluže vojni rok. Možda nije realno da danas razgovaramo o obuci koja bi se dešavala na teritoriji naše pokrajine, ali ne postoji prepreka da oni budu pozvani da odsluže vojni rok na teritoriji centralne Srbije. Razmatramo šta bi bio najefikasniji model kojim se ne podriva činjenica da je KiM deo Srbije, ali uvažavamo i međunarodne propise, pošto postoje stvari koje moramo da shvatimo kao realnost“, kazao je Stefanović.
General-potpukovnik u penziji Milomir Miladinović rekao je u emisiji RTS da je potreban redovan vojni rok kako bi se ispunila ratna komponeneta. Smatra da su bezbednosni izazovi Srbije znatno veći nego što npr. imaju Danska i Finska koje imaju redovan vojni rok.
Naglašava da se sada popunjava veoma mali broj formacijskih mesta, jer je, prema njegovim rečima za deset godina izgubljeno 500.000 rezervista, što nekim ljudstvom mora da se popuni.
Sa druge strane, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marija Ignjatijević smatra da vraćanje redovnog vojnog roka nije potrebno budući da se, kako kaže, Srbija ne suočava sa bezbednosnim izazovima koji zahtevaju masovnu regrutaciju.
Kao drugi razlog navodi to što redovni rok ne rešava problem odliva kadrova. Regruti ne bi bili u stanju da zamene profesionalce koji su otišli pošto su se oni godinama specijalizovali i obučavali unutar vojske (informatičari, tenkisti, lekari), navodi Ignjatijevićeva.
Ignjatijevićeva umesto redovnog roka predlaže koncept aktivne rezerve koja ide uporedo sa profesionalnim sastavom vojske.
Pročitajte još:
- Istraživanje: Većina građana za vraćanje vojnog roka, ističu se dva razloga
- Vojni rok nije ukinut, mogao bi da se vrati za šest meseci: Bivši ministar odbrane o služenju vojske
- Priprema kasarni za potencijalno služenje vojnog roka