Automobilske gume, maline i sladoled, glavni srpski proizvodi na britanskom tržištu uskoro bi mogli da postanu deficitarni. Razlog je višestruko veća carina na srpsku robu od 1. januara.
„Recimo, za izvoz smrznutog voća carina je sa dva praktično otišla od 12 do 20 odsto. Ako zamislite da tu postoji neka marža, marža i od pet odsto na tom tržištu, u trenutku kada promenite carinu sa dva na 12 odsto vi ste praktično ubili svaku šansu za zaradu i mogućnost da budete konkurenti“, kaže Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije.
To drastično poskupljuje trgovinu i vrednost robe na tržištu, kaže Vesović i ističe da je to problem za naše izvoznike koji već imaju ugovorene poslove pod određenim uslovima.
O uslovima u novom sporazumu dve delegacije razgovarale su dva puta, piše RTS, pred kraj prošle godine i pre nedelju dana. Deo sporazuma koji se odnosi na trgovinu, u resornom ministarstvu je, kažu, gotovo spreman. Ostalo je otvoreno samo jedno pitanje.
„Moguće je već i u trećoj rundi našeg razgovora da to otvoreno pitanje bude usaglašeno i onda ćemo čekati realizaciju ovog drugog dela, odnosno ta druga pitanja, koja su opšte političkog karaktera i regulišu ukupne odnose dve zemlje“, kaže Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Upravo ta politička pitanja su, čini se, glavna kočnica. Šta ona tačno podrazumevaju iz Ministarstva spoljnih poslova nisu želeli da komentarišu. Detalje iznose mediji - prema navodima, među zahtevima je npr. obavezivanje na „punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju“ u Hagu, kao i sprečavanje i kontrola ilegalne imigracije. O toku pregovora, ambasadorka te zemlje u Beogradu oglasila se na Fejsbuku.
„Pregovore o sporazumu Ujedinjenog kraljevstva i Srbije je prekinula epidemija Kovida-19, kao i uvođenje vanrednog stanja u Srbiji, u martu prošle godine. Dalja odlaganja su usledila zbog junskih parlamentarnih izbora u Srbiji i pet meseci formiranja Vlade. Razgovori sa Srbijom i dalje teku i napreduju“, napisala je Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije u Srbiji.
Prema njenim rečima, nacrt sporazuma je zasnovan na postojećem Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU.
„Od Srbije nije traženo da preuzme bilo kakve nove obaveze. Nacrt sporazuma ne sadrži nikakva iznenađenja“, kaže Maklaudova.
Veza trgovinskog sporazuma sa političkim
Ne iznenađuje ni što Velika Britanija insistira na vezivanju trgovinskog sporazuma sa političkim, kaže bivši ambasador Srbije u Londonu.
„Bregzit je, pored ostalih stvari, podrazumevao i jednu novu, globalnu ulogu Velike Britanije, gde je ona izašla iz EU sa namerom da ona igra ulogu sličnu onoj koju je imala ranije, iz nekih drugih vremena. I u tom smislu ako je tačno ono što vidimo u medijima, treba gledati i na te njene zahteve da se potpiše nekakav politički deo“, kaže Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj.
Ovo područje, kaže, nije područje velikog interesa Velike Britanije, ali ona kao velika sila želi da zadrži politički i vojni uticaj, a sa druge strane mi imamo interes da sa tom zemljom, bez obzira na sve razlike, imamo dobre političke odnose, i iznad svega dobre trgovinske i ekonomske odnose.
Na regulisanju bilateralnih odnosa sa drugim državama Ujedinjeno Kraljevstvo je ubrzano radilo posle izlaska iz EU. Do sada je zaključilo 63 sporazuma, između ostalog i sa Albanijom i Severnom Makedonijom.