Istoričari Jan Grabovski i Barbara Engelking su u „Noći bez kraja“, studiji o ulozi Poljaka u nacističkim zločinima, između ostalog, pisali o tome kako su Jevreji iz sela Malinova u istočnoj Poljskoj pred nacistima pobegli u šumu i skrivali se tamo dok seoski načelnik nije prijavio nacistima gde se nalaze.
Poljakinja Filomena Lezcinjska, rođaka seoskog načelnika, tražila je da joj istoričari plate odštetu od 100.000 zlota (oko 22.000 evra), ali je sud presudio da moraju da napišu pismo izvinjenja i da izvinjenje objave na internet stranicama Centra za istraživanje Holokausta. Takođe, u budućim izdanjima svoje studije na 1.700 stranica moraju da objave ispravljenu verziju, objavio je Njujork tajms.
Presudu je osudio Jevrejski svetski kongres, a osuđeni istoričari najavili su žalbu.
Grabovski je poljsko-kanadski profesor istorije na kanadskom univerzitetu Otava, otac mu je preživeo Holokaust. Barbara Engelking je istoričarka Poljskog centra za istraživanje Holokausta. Zajedno su 2018. godine objavili opsežno delo, a tužila ih je 81-godišnja Poljakinja, dok je na sudu svedočilo 30 meštana Malinova.
O bizarnoj tužbi pišu mnogi svetski mediji, prenosi Jutarnji list.
U normalnom svetu ta bi tužba već davno bila odbačena, ali Poljska se više ne može smatrati normalnom demokratijom, rekao je uoči presude profesor Jan Grabovski za Njujork tajms.
U Poljskoj je prošle godine promenjen zakon tako da meštani Malinova ne moraju da plaćaju sudske troškove za tužbe podnete zbog klevetanja i omalovažavanja borbe poljske nacije protiv nacizma i komunizma.
Knjigu Jana Grabovskog i Barbare Engelking osudio je poljski Institut za nacionalno sećanje, osnovan da čuva i brani istinu o pravednom poljskom stradanju.
Od 2018. njegova službena funkcija je da štiti ugled Republike Poljske i poljske nacije, navodi se u tekstu.
Jad Vašem, izraelski memorijalni i istraživački centar za Holokaust, osudio je poljski napad na slobodno i otvoreno istraživanje, ističući da je neprihvatljivo ograničavati naučna istraživanja sudskim ili političkim pritiskom.
Vlast u Poljskoj propisuje tu isključivost kao žrtvu u Drugom svetskom ratu i time, kažu kritičari, želi da umanji saučesništvo Poljaka u nacističkim zločinima.
Poljska je uoči Drugog svetskog rata 1939. imala najveću populaciju Jevreja u Evropi. U Poljskoj, u logorima poput Aušvica i Treblinke, ubijeno je oko tri miliona Jevreja, polovina od ukupno ubijenih šest miliona Jevreja u celoj Evropi.
Kako je došlo do tužbe
Kada je reč o tužbi, profesor Grabovski smatra da je sve krenulo od poljske Antidifamacijske lige, udruženja koje finansira država.
Čelnik te lige Maciej Svirski rekao je za Njujork tajms da oni nisu podigli tužbu, ali je priznao da je pomogao u podizanju tužbe: otputovao je u Malinovo da bi rekao gospođi Lezcinjskoj da se u toj knjizi iznose laži o njenom ujaku. Dodao je i da je skupio novac kako bi se platili njeni advokati.
Profesor Grabovski priznao je da je u knjizi pogrešio jer je u isti lik spojio dvojicu gradonačelnika Malinova koji su imali isto ime Edvard Malinovski, ali time je ujak gospođe Lezczinjske bolje prošao jer su mu pripisana dobra dela koja je njegov mlađi imenjak učinio Jevrejima.
Činjenica je da su Poljaci užasno patili pod nacističkom okupacijom i ponekad pomagali Jevrejima, kaže za Njujork tajms David Silberklang, istoričar iz Jad Vašema u Izraelu.
Bila je to vrlo složena situacija, nijedan ozbiljan naučnik ne bi rekao da je Poljska bila zla, da je bila potpuno ravnodušna prema sudbini Jevreja, kaže Silberklang.
Od 27.712 ljudi koje je Jad Vašem identifikovao kao pravednike među narodima, nejevreje koji su rizikovali kako bi spasili Jevreje tokom Holokausta, više od 7.000 su Poljaci, mnogo više nego iz bilo koje druge zemlje.
Poljsko herojstvo, međutim, koegzistiralo je ponekad s monstruoznim zločinima, navodi Njujork tajms.
Podsećaju na slučaj iz sela Jedvabne kada su seljaci zatvorili u staju više od 300 Jevreja i zapalili je.
„U toku je koordinisana kampanja promene istorije na način koji odgovara vlasti“, rekao je Silberklang.