Rezultate fudbalskog stručnjaka bacaju u senku svi njegovi ekcesi zbog kojih se bezbroj puta našao u epicentru incidenata koji po nekoliko dana budu glavna vest u srpskom fudbalu.
Poslednji se dogodio na startu prolećnog dela Superlige tokom vojvođanskog derbija Vojvodina – TSC Bačka Topola, koji svakako neće biti upamćen po rezultatu.
Lalatović je posle prvog poluvremena, u kom je TSC vodio sa 1:0, došao do sudija i oštro protestvovao. Nikako nije mogao da se smiri, nekoliko puta je pokušavao da ode, ali se vraćao i nastavljao da protestvuje.
Kada se sudija uhvatio za džep, Lalatović je probao da ga zgrabi za ruku. Na snimku se vidi da se ni tada nije smirio, tako da mu je sudija pokazao crveni karton.
Rezultat ove utakmice i treća pozicija Vojvodine na tabeli takođe su manja briga za navijače „stare dame“ jer je situacija u klubu daleko od povoljne.
Nakon štrajka zbog neisplaćenih tromesečnih zarada, koji su u petak posle poraza od TCS najavili fudbaleri Vojvodine, „Lale“ su ipak u subotu izašle na teren fudbalskog centra „Vujadin Boškov“ i predvođeni strategom Lalatovićem trenirali po programu.
Ipak, nezadovoljstvo i dalje postoji, što potvrđuju Lalatovićeve reči koje je uputio povodom ponašanja uprave kluba:
„Niko nijednog trenutka nije došao da objasni bilo šta. Poruka igračima je bila prazna loža protiv TSC-a. Igrači su razočarani, ljuti, ne žele da vide nikog uz uprave kluba. A oni im obećavaju i lažu. Duguju im se tri plate. Sramota je da Vojvodina traži pozajmicu od FSS da bi dala platu, pored Srbijagasa, Bajatovića, ovakvog Grada Novog Sada, ovako moćnih firmi u gradu. Toliko o tome koliko smo sposobni i koliko možemo da vodimo našu Vojvodinu, a želimo da igramo Evropu i da stvorimo moćnu Vojvodinu“.
Lalatović je naglasio da su fudbalska pravila jasna, i da kada ekipi ne ide, trener ustupa mesto drugom, pa isto to očekuje od rukovodstva da prepusti pozicije sposobnijima.
„U ovom trenutku, Vojvodina ne zaslužuje Evropu, za razliku od TSC i Čukaričkog, kod kojih je sve potaman. Naša uprava ni na utakmice ne dolazi, čak ne sme da se izvini igračima, koji su razočarani. Duguju im se tri plate, a smatram sramotnim da se pozamljuje od FSS. To govori koliko smo mi sposobni, a želimo Evropu. Sve to je neverovatno, ali istinito“, rekao je u svom stilu Lalatović.
Svoju burnu trenersku karijeru Lalatović je počeo 2010. godine na klupi Srema iz Sremske Mitrovice. Naredne dve sezone predvodio je Proleter iz Novog Sada, a u sezoni 2013/2014. po šest meseci bio je trener Voždovca i Napretka.
Juna 2014. postavljen je za šefa stručnog štaba Crvene Zvezde, i tu počinje njegova prava „karijera“.
Sa crveno-belima je u sezoni 2014/15. osvojio drugo mesto u Superligi Srbije sa sedam bodova zaostatka za Partizanom, dok je u Kupu Srbije njegov tim eliminisan već u osmini finala od Rada.
U ovom periodu Crvenoj zvezdi pretio je totalni finansijski kolaps, a dugovanja su bila rekordna. Po završetku sezone Lalatoviću je isticao ugovor pa je napustio klupu crveno-belih.
Ipak, svoje razloge za odlazak otkrio je nešto kasnije:
„Kada sam dolazio, rekao sam da ću raditi dve godine džabe i da ću za to vreme napraviti 25 miliona evra, osvojiti titulu i napraviti pomak u Evropi. Tražio sam da dovedu neka pojačanja, obećali su da će tako biti, ali nisu ispoštovali. Izgurao sam jednu sezonu i kada su počela dodatna mešanja u posao, odlučio sam da odem“.
A otišao je u Borac iz Čačka, tada poslednjeplasirani tim na tabeli. Ali ni tu mu nisu „cvetale ruže“, uprkos dobrim rezultatima.
Popularne „zebre“ Lalatović je posle 12 odigranih kola u Superligi doveo do treće pozicije, sa jednim bodom više od Partizana i jednim manje od drugoplasiranog Javora.
Ali, nezadovoljan finansijskom situacijom u klubu i suočen sa štrajkomigrača koji šest meseci nisu primili platu, Lalatović je odlučio da raskine saradnju sa klubom iz Čačka.
„Razišli smo se na obostrano zadovoljstvo! Fudbaleri neće biti isplaćeni i zbog toga nastavljaju štrajk, ne žele da treniraju. Žao mi je zbog svega, zbog fudbalera... Mogli su još više u normalnim uslovima“, izjavio je tada Lalatović.
Samo dan kasnije postao je glavni strateg Vojvodine. Na toj poziciji se zadržao do decembra 2016. godine kada je podneo ostavku, a kao glavni razlog naveo je novu smenu rukovodstva kluba.
„Otišla je jedna, otišla je i druga uprava i više nemam snage da se sa tim borim, iako sam u Novom Sadu proveo najlepše dane u svojoj trenerskoj karijeri“, rekao je tada Lalatović.
Inače, Vojvodina je polusezonu završila na trećem mestu tabele, ali je klub pred poslednju utakmicu polusezone ostao bez uprave.
„Ne postoji uprava, došlo je do razlaza sa navijačima. Ja sam ostao dugih 13 meseci, ne znam da li je iko poslednjih godina toliko dugo bio trener Vojvodine. Hvala igračima, bila je čast i privilegija da radim sa njima. Sav uspeh koji smo postigli je njihova zasluga. A radili smo u teškim uslovima, promenili smo 12-13 igrača. Hteo sam, ali ne mogu psihički da izdržim da ponovo to“, rekao je Lalatović.
Po odlasku sa „Karađorđa“, istog meseca Lalatović stiže na klupu Čukaričkog sa kojim je potpisao četvorogodišnji ugovor. Ipak, do sporazumnog prekida saradnje sa beogradskim „brđanima“ došlo je na kraju sezone 2017/2018.
Početkom juna 2018, nov aranžman Lalatović je sklopio sa niškimRadničkim, sa čijom ekipom je u sezoni 2018/2019. osvojio drugo mesto u Superligi Srbije, što je najbolji plasman u istoriji ovog kluba.
Niš je napustio juna 2019, ni 20 dana nakon produženja ugovora, a kao razlog je naveo porodicu i to što je prethodne godine bio daleko od svoje dece.
Nekoliko dana po odlasku iz Niša, Lalatović se vraća u Vojvodinu na čijem je kormilu i danas.
Povratak u Niš nije protekao u mirnoj atmosferi, u prvoj utakmici protiv bivšeg tima, Lalatović je isključen, a dok je napuštao teren, on se preteći, uz gestikulacije, obratio jednom ili nekolicini ljudi na tribinama:
Krunu karijere Lalatović je doživeo prošlog proleća, osvojivši titulu šampiona Kupa Srbije sa Vojvodinom, ali to nije bilo dovoljno da u Novom Sadu pronađe svoju mirnu luku.
Podsetimo, pored finansijskih problema, aktuelni Lalatovićev klub suočen je sa slučajem pokušaja reketiranja Mladena Devetka, što je dodatno potpirilo vatru u redovima stručnog štaba, a prethodno je Novi Sad napustio i sportski direktor NikolaLazetić, sa kojim je Lalatović takođe bio u sukobu.
I opet, verovalo se da će dolazak Milana Kosanovića na tu poziciju, bivšeg pomoćnika Vladana Milojevića u Crvenoj zvezdi značiti i smirivanje strasti, to se nije dogodilo, a ishod svega je najavljeni štrajk fudbalera, te novi Lalatovićev krik prema javnosti, sa željom da ukaže na probleme u klubu.
Upitan o kašnjenju zarada u FK Vojvodina, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, poželeo je superligašu dobar nastavak prolećne sezone i najavio da će grad nastaviti da pomaže, ali je i podsetio da klub igra na gradskom stadionu bez dinara troška.
„Koliko je meni poznato klubovi žive i od prodaje igrača, a ne samo od čekanja da neko odreši kesu. Najlakše je reći kako im pare nisu dali grad ili „Srbijagas“, a bilo bi lepo da u skladu sa evropskim trendom, kažu i da li će smanjiti plate u klubu i tako pokazati solidarnost prema društvu posle bezmalo godinu dana borbe sa koronom“.
Takva izjava ne ide u prilog stvaranju primirja u novosadskom klubu, a sasvim je izvesno da aktuelni sukob nije i poslednji u karijeri Nenada Lalatovića, čoveka koji se nalazi među retkim domaćim trenerima uz čije ime ide epitet – trofejni.