Kako su naveli u svom istraživačkom radu objavljenom u časopisu Plos Genetics, iskoristili su mašinsko učenje kako bi sistem naučili da stvori jedinstvene sekvence genoma.
Tako je veštačka inteligencija stvorila DNK koja zapravo ne postoji u prirodi, prenosi Zimo.hr.
Neuronske mreže su bile uspešno korišćene u brojnim različitim područjima tokom protekle decenije, uključujući fotorealistične slike koje su stvarale mašine.
U radu estonskih naučnika primenjen je sličan koncept na podatke o genetici kako bi mašinu naučili strukturi i, po prvi put, proizveli visoko kvalitetan i realističan genom, navodi se.
Ovi veštački genomi toliko su dobro napravljeni, da ih je nemoguće razlikovati od pravog ljudskog genoma, izuzimajući to da su u potpunosti sintetički. To znači da naučnici koji bi ih koristili za istraživanja ne moraju da brinu o etičkim pitanjima.
Naime, naučnici koji istražuju DNK moraju biti izuzetno oprezni i štititi identitet osobe čiji je DNK. To znači da prilikom objave podataka istraživanja, moraju paziti šta će i kako objaviti, a to znači i da je drugim naučnicima teže da koriste te podatke u svojim istraživanjima. Veštački genom koji je sintetički, otklanja te probleme.
I dok bi to moglo olakšati život naučnicima, postoji bojazan da bi ta ista tehnologija mogla biti zloupotrebljena.