Ruski car Aleksandar Treći svečano je, decembra 1893. godine, otvorio trgovački centar, koji je tada nazvan Gornji trgovački redovi. Velelepno zdanje u neoruskom stilu izgrađeno je po projektu arhitekte Aleksandra Pomeranceva za samo tri godine i to na istorijskom mestu - u srcu prestonice, gde su nekada nalazile tezge sa najraznovrsnijom robom.
Vlasnici tezgi su se dve decenije odupirali igradnji, ali novi trgovački centar je sagrađen kao simbol „nove Moskve“. To je bio izuzetan projekat za celu Rusiju i u to vreme najveći trgovački centar zatvorenog tipa u Evropi.
Sa njim se mogla uporediti samo Galerija Viktora Emanuela Drugog u Milanu iz 1877. godine, ali ovaj moskovski centar je jedan i po put veći i za razliku od milanskog ima spratove i čuvene „gumovske“ mostove.
Prvobitno se ovde trgovalo na veliko i malo, a u sovjetsko doba se ovde mogla pazariti i deficitna roba, koja se nije mogla naći i drugim radnjama, a stizala je iz Jugoslavije, Italije, Engleske, Nemačke i drugih zemalja. Trgovalo se ovde raznim delikatesima, svilom i brokatom, krznom, najmodernijim satovima i francuskim parfemima.
Istorija ovog mesta je bila burna, baš kao i istorija zemlje. Zatvarali su ga, a potom iznova otvarali. Čak je prećeno i rušenjem zgrade.
Prvi put je zatvoren odmah posle Oktobarske revolucije, ali ga je Lenjin, 1921. godine, ponovo otvorio, nakon što je objavio „novu ekonomsku politiku“ i nazvao ga GUM – Državni univerzalni magazin. Čitava Moskva je tih godina bila oblepljena reklamama GUM-a. Prepoznatljivi logotip i plakate je osmišljavao umetnik Aleksandar Rodčenko, a pesnik Vladimir Majakovski je pisao slogane, kao što je: „Sve što traži želudac i um, sve će čoveku obezbediti GUM“, glasio je jedan od njih.
Početkom tridesetih godina Josif Staljin je ponovo zatvorio GUM i tu preselio nekoliko ministarstava i institucija – čak je i Lavrentij Berija, Stavljinova desna ruka, ovde imao svoj kabinet, dok su na drugom spratu bile „komunalke“ – stanovi u kojima je živelo više porodica. Bili su to obični Moskovljani, koji su koristili zajednički toalet i kuvali u sobama, ali sa pogledom na Kremlj.
Za skoro 130 godina postojanja, u GUM-u se i trgovalo, i rešavala su se važna i krupna državna pitanja; skladištilo se oružje i krompir; organizovali su se oproštaji od partijske elite, stvarala se prva sovjetska reaktivna raketa i prikazivale su se najnovije „Diorove“ kolekcije.
Novinarka Sputnjika Olivera Ikodinović u video-blogu „Moja Rusija“ vodi vas svake druge nedelje na vama poznata, ali i skrivena mesta Moskve i Rusije. Zavirite sa nama u različite kutke Rusije i njene prestonice, upoznajte njihove lepote i tradiciju i osetite duh zemlje i dušu Rusa.
Pročitajte i: