Tvrđava-kameleon
Dovoljno je pogledati platna ruskih slikara, počev od Fjodora Aleksejeva, koji je naslikao mnoge prizore glavne tvrđave Rusije, pa sve do slike Vasilija Surikova „Jutro strelskog pogubljenja“ iz kojih se jasno vidi da zidine Kremlja nisu uvek izgledale isto.
Kremlj je nekoliko puta menjao izgled. Tokom vladavine Dmitrija Donskog bio je od belog kamena i takav izgled je zadržao dva veka. Ivan Treći Aristotel Fioravanti je izvršio kapitalni remont tvrđave i od tada su zidine crvene boje. Italijan je organizovao proizvodnju cigle, koja je bila trajnija i pogodnija za izgradnju odbrambenih bedema.
Napoleon je Kremlj video kao beli kamen. Zidovi, naravno, nisu ponovo građeni već samo prekrečeni prema modi 18. veka.
Zidine su bile najneobičnije tokom Velikog Otadžbinskog rata. Kako bi se sačuvao od bombi, odlučeno je da se Kremlj „sakrije“. Na Crvenom trgu su postavljene ulice sa lažnim kućama, mauzolej su prekrili krovom, uklonili zvezde, a na zidinama su nacrtali prozore, kako bi iz vazduha izgledalo da se tu nalaze kuće.
Koja je kula važnija?
Nije baš najjasnije kako je Spaska kula postala najznačajnija. Trojicka kula je viša, a kroz Borovicku uvek prolaze državni zvaničnici.
Očigledno je da status glavne Spaskoj kuli pruža poznati časovnik sa zvonima, koji u početku nije bio na njoj. Gotski zvonik je dovršen tek za vreme Mihaila Romanova. Ispostavlja se da Spaska kula nije odmah postala najznačajnija u tvrđavi.
Tajnicka kula je u početku imala veći značaj. Ona je prva napravljena i sat se na njoj pojavio još u 16. veku. Međutim, njen poseban status se ogleda u tome što su ruski carevi kroz njenu kapiju izlazili na reku Moskvu za Bogojavljenje.
Tajnicka kula je i kasnije povezivala vladare i reku. Prilikom krunisanja Aleksandra Trećeg, tu je napravljena fontana koja je uzimala vodu iz bunara i usmeravala mlazove direktno u reku. Za vreme Nikolaja Drugog, fontana je zamenjena vodenom kaskadom, koja se takođe spuštala u korito reke.
Tajne podzemlja
„Metro-2“ je postala urbana gradska legenda o kojoj su svi govorili posle raspada SSSR-a. Zvanično, postojanje tajne metro linije nije potvrđeno. Zatvoreni podzemni putevi postoje i u Pekingu, Vašingtonu, Pjongjangu, pa zašto ih ne bi bilo i u Moskvi?
Ignatije Stelecki je istraživao podzemnu Moskvu i otkrio neke informacije. Prema njegovom mišljenju, tajnim tunelima je bilo moguće doći do Vorobjovih gora, što se poklapa sa najpoznatijom legendom o „Metrou-2“. Istraživač je umro 1949. godine, kada na toj lokaciji nije zvanično ni planirana linija metroa.
Strelecki je uz Staljinovo odobrenje samo godinu dana istraživao u Kremlju (od decembra 1933. godine do kraja 1934. godine). Zatim mu je to bilo zabranjeno. Iskopavanja su nastavljena bez njegovog učešća.
Smatra se da zaista postoje razgranati podzemni prolazi u srcu Moskve, da su oni modernizovani i prilagođeni za tajne potrebe države i evakuaciju u slučaju nuklearnog napada. Moguće je da i da „Metro-2“ ne samo da postoji, već i da u celini ili delimično prolazi stazama ucrtanim vekovima unazad.
Pročitajte još: