„Kada se radi o Rusiji, mislim da, ukoliko se osvrnemo na telefonski razgovor predsednika Džoa Bajdena i predsednika Vladimira Putina, očigledno je da predsednik nije odstupio od svog stava. Jasno je stavio do znanja da postoje sfere u kojima možemo da sarađujemo – na primer na novom sporazumu START 3 koji je u skladu sa interesima nacionalne bezbednosti SAD. Predsednika brinu različita pitanja – mešanje u izbore, hakovanje, plaćanje za napade na američke vojnike u Avganistanu. Taj pregled se nastavlja. Bajden je čak spreman da direktno razgovara sa Putinom o nesuglasicama“, istakla je Psaki.
Ona je dodala da je Bajden sa evropskim saveznicima razgovarao o politici prema Rusiji.
„Predsednik je naravno razgovarao sa brojnim evropskim saveznicima o mnogim pitanjima koja su od uzajamnog interesa. Naravno, između ostalog i o Rusiji“, izjavila je Psaki, odgovarajući na pitanje da li je Bajden razgovarao sa zemljama EU o mogućim sankcijama protiv Moskve u vezi sa situacijom sa Aleksejom Navaljnim.
„Što se tiče toga o kakvim sankcijama ili vrsti odgovora može biti reč, predsednik zadržava pravo da odgovori tako kako bude smatrao da treba, u svakom momentu“, objasnila je ona.
Oglasio se i portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs koji je rekao da produženje rusko-američkog Sporazuma o smanjenju i ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) daje Rusiji i Americi „vreme i prostor“ da razgovaraju o širim pitanjima strateške stabilnosti, kontrole naoružanja i drugim elementima.
Pritom, Prajs ne vidi nikakvu protivrečnost u tome što Vašington nastavlja da kritikuje Moskvu i istovremeno produžava sporazum sa njom.
„Ne postoji nikakav nesklad u tome. Potpuno produženje sporazuma START 3 na pet godina očigledno je u našim interesima. Posebno kada se radi o odnosima protivnika, postaje još važnije da postoji nešto poput START 3 sporazuma što ograničava važne komponente ruskog nuklearnog programa“, rekao je portparol.
Sankcije „Severnom toku 2“ – u slučaju potrebe
Takođe je naglasio da će SAD nastaviti da prate realizaciju gasovoda „Severni tok 2“ i da će doneti odluku o sankcijama po potrebi.
„Pratićemo akcije usmerene na završetak ili sertifikovanje gasovoda i ukoliko dođe do toga donećemo odluku o primenjivosti sankcija“, rekao je Prajs.
Prema njegovim rečima, sankcije su samo jedan od instrumenata američke politike usmerene na „zaštitu evropskih saveznika od grabežljivog ponašanja, između ostalog, i Rusije“.
„'Severni tok 2' i druga linija 'Turskog toka' prave se kako bi se povećale poluge pritiska Rusije na naše partnere i saveznike i kako bi se potkopala transatlantska bezbednost. SAD nastavljaju da sarađuju sa saveznicima i partnerima kako bi Evropi osigurale pouzdano diverzifikovano energetsko snabdevanje koje ne bi uticalo na našu kolektivnu sigurnost“, objasnio je Prajs.
Podsetimo, telefonski razgovor lidera SAD i Rusije Džozefa Bajdena i Vladimira Putina održan je u utorak, 26. januara. Tokom prvog razgovora od momenta Bajdenove inauguracije, dvojica predsednika su razgovarali o saradnji u borbi protiv virusa korona, povlačenju američke strane iz Sporazuma o otvorenom nebu i nizu drugih pitanja. Takođe su se dogovorili da produže sporazum START 3 na pet godine na uslovima Moskve.
Pročitajte još:
- Amerika i NATO pozdravljaju produženje sporazuma START 3 sa Rusijom: Jača bezbednost celog sveta
- „Makar neka pogledaju filmove“: Rusija posavetovala Pentagonu da se nuklearno opismeni
- Vašington o sankcijama „Severnom toku 2“: Videćemo kako će se kretati izgradnja gasovoda