Ovo prognozira Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije, a taj scenario je po njemu izvesan s obzirom na probleme koje države EU imaju sa vakcinacijom.
Geopolitički rat oko vakcina ugrožava Evropu
„Mislim da će zemlje EU, na osnovu iskustava drugih zemalja, na primer Srbije, učiti da je bitno nabaviti dovoljnu količinu vakcina, nevezano za to ko je proizvođač. U momentu kada postane jasno da su zdravlje i bezbednost građana presudno važniji od geopolitičkih igara koje se sa političkog terena pokušavaju preneti na zdravstveni nivo“, ocenjuje Petrović.
Kompanije koje su se obavezale da će snabdeti EU dovoljnom količinom vakcina pokazale su da nisu u stanju da obećanja sprovedu u delo, podseća naš sagovornik – to je, kako kaže, slučaj i sa Fajzerom, i sa Astra/Zenekom, a kraj geopolitičkog rata može da se očekuje u trenutku kada se sve vakcine pokažu kao dovoljno efikasne.
„Vidimo i da brojne nacionalne države brinu o tome hoće li njihovi građani imati dovoljno vakcina, kao što je slučaj sa Velikom Britanijom. Pretpostavljam da će većina zemalja biti upućena na to da vakcine traže na bilo kom mestu samo da bi zadovoljile svoje potrebe“, naglašava Petrović.
Mađarski premijer Viktor Orban i češki predsednik Miloš Zeman već su počeli da traže vakcine na drugim stranama – u Rusiji i Kini.
Iako prepreke koje su vezane za geopolitički uticaj Sjedinjenih država, za korišćenje vakcina svih svetskih proizvođača u Evropi, postoje, one će biti eliminisane sa protokom vremena, a Brisel će pre ili kasnije shvatiti da mora da sarađuje sa više različitih proizvođača, zaključuje Petrović.
Evropske zemlje sve više se okreću istoku
Podsećamo da ni Fajzer, niti Astra/Zeneka nisu ispunile obećanja i snabdele članice EU potrebnom količinom vakcina. Dok Fajzer najavljuje povećanje proizvodnje, nakon što je sredinom januara smanjio isporuke za Evropu, spor između Brisela i kompanije Astra/Zeneka kulminirao je do te mere da je Evropska komisija saopštila da se distancira od laboratorije Astra/Zeneka u okviru svoje strategije vakcinisanja protiv kovida 19.
Britansko-Švedska kompanija Astra/Zeneka čija je vakcina trebalo da bude upotrebljena za masovnu vakcinaciju u prvom kvartalu 2021. nije mogla da garantuje više od 25 odsto od 100 miliona doza doza koje je obećala, što predstavlja „pravi problem“ za evropsku dvadesetsedmorku, rekla je generalna direktorka EK za zdravstvo Sandra Galina u obraćanju evropskim poslanicima.
Astra/Zeneka kasni sa isporukom vakcina, kako je navela, zbog pada proizvodnje u jednoj od evropskih fabrika. Evropska unija je implicitno optužila britansku laboratoriju da favorizuje Veliku Britaniju u isporuci vakcina na uštrb ugovorenih obaveza sa Briselom.
Evropska komisija se prema tome okreće ka vakcinama koje proizvode laboratorije Fajzer/BioNTek i Džonson i Džonson, zaključila je Galina.
Mađarska je postala EU pionir u traženju vakcina van evroatlantskog prostora, jer je, ne čekajući odobrenje briselskih institucija, već nabavila prve količine ruske vakcine „Sputnjik Ve“ (Sputnjik V), dok je šefica španske diplomatije Aranča Gonzales Laja izjavila da će upotreba ove vakcine u njenoj zemlji zavisiti od toga da li će je odobriti Evropska agencija za lekove (EMA). Mađarski šef diplomatije Peter Sijarto najavio je da će njegova kupiti dva miliona doza ruske vakcine.
Od stava EMA zavisiće, prema rečima francuskog ambasadora u Rusiji Pjera Levija i zajednička proizvodnja ove vakcine u Francuskoj, dok je saradnja proizvođača „Sputnjika“ i kompanije Astra/Zeneka sve izvesnije.