Prema nekim procenama, vojska je upotrebom ovih hemikalija pogoršala zdravlje četiri miliona ljudi.
Suđenje koje bi moglo biti istorijsko, počelo je ovih dana pred regionalnim sudom u gradu Evri, blizu Pariza. U ovom slučaju optuženo je više od desetak američkih multinacionalnih hemijskih kompanija.
Suđenje proizvođaču agensa „oranž“
Francuskinja Tran To Nga, koja je dobila državljanstvo ove zemlje, optužuje multinacionalne koncerne da su vlastima SAD prodali visokotoksični herbicid, čuveni agens „oranž“, koji je američka vojska aktivno koristila tokom rata u Vijetnamu. Pored toga, u tužbi se navodi da proizvođači nisu u potpunosti obavestili Pentagon o opasnostima ove hemikalije.
Tran To Nga je rođena 1942. godine u tadašnjoj francuskoj Indokini. Tokom vijetnamskog rata nije uzimala oružje u ruke, bila je aktivistkinja, a obavljala je i dužnosti novinara. Premeštajući se kao deo severnjačkih jedinica, postala je direktan svedok i žrtva upotrebe agensa „oranž“ (nezvaničan, ali rasprostranjen naziv hemikalije zbog narandžastih pruga kojima su obeležavali burad sa otrovom). Vojni stratezi u administraciji predsednika Džona Kenedija mislili su da će ovo sredstvo za uništavanje vegetacije raščistiti gotovo neprohodnu džunglu i lišiti vojnike Vijetkonga useva koji su neophodni za popunjavanje zaliha hrane.
Prema nekim podacima, tokom rata američka vojska je iskoristila preko 70 miliona litara hemikalija. Tek nakon završetka sukoba je postalo jasno da je hemikalija pogubna ne samo za floru, već i za faunu, kao i za ljude. Amerikanci su koristili agens „oranž“ u Vijetnamu, Kambodži i Laosu 10 godina, a njegova upotreba je prekinuta 1971. godine.
Francuskinja, uz podršku nekoliko nevladinih organizacija, tvrdi da su hemijski giganti odgovorni za zdravstvenu štetu koja je naneta njoj, njenoj deci i ogromnom broju drugih ljudi usled upotrebe hemikalija, kao i za ekološku štetu (na primer, prema procenama naučnika, u pogođenim područjima od stotinu i po vrsta ptica preživelo je samo 20). Prema različitim podacima, zbog agensa „oranž“ i drugih hemikalija koje su korišćene tokom rata, nastradalo je do četiri miliona ljudi.
Tran To Nga je imala tipične posledice usled izlaganja agensu „oranž“ koji sadrži dioksin: dijagnostikovan joj je dijabetes tipa 2, kao i izuzetno redak oblik alergije na insulin. Prema njenim rečima, ona je takođe dva puta preležala tuberkulozu, lekari su joj dijagnostikovali rak, a jedna od ćerki je umrla u detinjstvu od urođene srčane mane. „Ne borim se za sebe, već za svoju decu i milione drugih žrtava“, rekla je ona.
Nema podrške iz Hanoja
Sve optužbe predstavnika civilnog stanovništva, čije je zdravlje nastradalo zbog izlaganja hemikalijama, sudovi su donedavno odbacivali.
Skreće se pažnja na činjenicu da se proces odvija bez ikakvog učešća zvaničnih vlasti Vijetnama. „Generalno, u Vijetnamu mnogi ljudi podržavaju ovu tužbu, jer je tamo trovanje predstavljalo pravu tragediju“, rekao je nedavno za londonski „Telegraf“ autor knjige „Agens Oranž: vijetnamska apokalipsa“ Andre Buni. Međutim, tužilac ne bi trebalo da očekuje „zvaničnu podršku vlade (Vijetnama), koja traži dobre odnose sa Sjedinjenim Državama“, u nadi da će smanjiti regionalni uticaj Kine, dodaje on.
Namerno ubijanje prirode
Čak i tokom ratnih godina, tvorci agensa „oranž“ su počeli da se protive njegovoj upotrebi u Vijetnamu. Kasnije je jedan od njih, biolog Artur Galston, na konferenciji u Vašingtonu 1970. godine, predložio da se usvoji „novi međunarodni sporazum kojem bi ekocid bio zabranjen“. Termin koji je sam predložio, Galston je dešifrovao kao „namerno uništavanje prirode“.
Termin ekocida je kasnije uvršten u krivične zakonike desetak zemalja. Krivični zakonik Ruske Federacije takođe sadrži član 358 u kome je kazna predviđena za „masovno uništavanje flore i faune, trovanje atmosfere ili vodenih resursa, kao i vršenje drugih akcija koje mogu prouzrokovati ekološku katastrofu“ — zatvor do 20 godina. Međutim, po ovom članu Krivičnog zakonika RF nije izrečena nijedna kazna, navode „Izvestija“.
Stradali i američki vojnici
Američka vojska, koja je tokom vijetnamske kampanje nastradala zbog širenja agensa „oranž“, dobila je odštetu od hemijskih kompanija 1984. godine. Ni američke vlasti nisu zaboravile na svoje učesnike u vijetnamskom ratu: na bazi Ministarstva za pitanja veterana, formiran je poseban fond preko kojeg je više od 50 hiljada žrtava ili njihovim rođacima isplaćeno ukupno 197 miliona dolara.
Početkom januara ove godine, u dokumentaciji o izdvajanju budžetskih sredstava za potrebe Pentagona, proširen je spisak onih bolesti usled kojih oni koji su služili u američkim oružanim snagama mogu da se prijave za besplatnu medicinsku negu. Spisak je, između ostalog, dopunjen sekundarnim parkinsonizmom — bolešću koja je slična Parkinsonovoj bolesti po simptomima: drhtanje tela, nedostatak koordinacije, ukočenost mišića, nedostatak ravnoteže i tako dalje. Lekari su utvrdili da ova, kao i nekoliko drugih bolesti, mogu biti povezane sa izlaganjem čoveka komponentama agensa Oranž.
Produženi efekat
Prema podacima vijetnamskog Crvenog krsta, preko tri miliona ljudi i dalje pati od posledica upotrebe agensa „oranž“, navodi „Frans 24“. Konkretno, upotreba vode koja u cevovode dolazi iz zemlje zagađene hemikalijom, pogubno deluje na njihovo zdravlje.
Pokušaj borbe za sopstvena prava na sudu je možda jedini izlaz za žrtve iz Vijetnama koje su bile izložene delovanju agensa „oranž“ i koje računaju na bar neku vrstu odštete, čak i ako ona nije izražena u novcu.
Čini se da su proizvođači hemikalije u ovom kontekstu jedini mogući cilj tužilaca, jer bi „pokretanje tužbe protiv američke vojske bilo unapred izgubljen slučaj“, smatra američki publicista Čarls Pirs. „Tužioci ovde sugerišu da su ’Monsanto‘ i drugi proizvođači dezinformisali Pentagon o toksičnosti agensa Oranž“, istakao je Pirs u kolumni za „Eskir“.
Pročitajte i: