Iako je od agresije na SR Jugoslaviju prošlo više od dve decenije, zvaničnik američke administracije je tek sada priznao da su njihovi vojnici učestvovali i u kopnenoj invaziji na Srbiju i da su u tim borbama i ginuli. Sumnju da se Srbi nisu branili i borili samo protiv terorista iz zločinačke Oslobodilačke vojske Kosova, već i tada najmoćnije vojne sile, otklonio je ambasador Sjedinjenih Država u Prištini Filip Kosnet.
„Američki vojnici se nisu borili, a neki od njih su i umirali, da bi se stvorila ’velika Srbija‘ ili ’velika Albanija‘ na Balkanu. Kosovo ima koristi od toga što je multietničko, multiversko i priče o ’velikoj Albaniji‘ ili ’velikoj Srbiji‘ na Balkanu bile bi predaja i neuspeh“, naveo je Kosnet.
Deo britanskih i američkih specijalnih snaga u kopnenoj agresiji 1999.
Kosnetovim priznanjem srušen je mit kako oni nisu bili spremni da u kopnenim borbama ginu u ratu za KiM, te da su se odlučili samo za NATO bombardovanje, odakle su izašli bez žrtava.
Penzionisani general-major Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma rekao je u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“ da sigurno zna da je deo britanskih i američkih specijalnih snaga učestvovao sa teroristima OVK u fazi agresije NATO 1999. na Kosovu i Metohiji.
„Godinu dana ranije, njihovi dobrovoljci takođe su učestvovali u terorističkim akcijama i izviđačkim misijama na tom prostoru. Međutim, te informacije se ne mogu naći u oficijelnim podacima nijedne države“, kaže Kovač.
On smatra da je američki ambasador uputio poslednju poruku kako bi bio što ubedljiviji i kako bi doslovno stavio do znanja svim političarima na Kosovu da se ne hvale da su oni stvorili slobodu i tu lažnu državu.
„Da nije bilo Amerike, mi ne bismo imali tu takozvanu državu. Samo ne znam zašto je pomenuo ’veliku Srbiju‘, jer ona nije ni velika ni mala u sastavu sa Kosovom i Metohijom. To je istorijska kategorija“, kategoričan je naš sagovornik.
SAD žele Kosovo kao veliku bazu koja neće postati država
Direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma smatra da „velika Albanija“ nije došla na red, niti je tako nešto sada prihvatljivo u svetu. Objašnjava da bi bilo bi veoma prepoznatljivo u negativnom smislu da se agresija na SR Jugoslaviju 1999. desila da bi se ta teritorija i mimo priznanja priključila nekoj drugoj državi. To bi, kaže Kovač, bio presedan i za mnoge druge probleme i u Evropi.
„Proglašenje Kosova i Metohije u smislu prisajedinjenja, a pod okriljem NATO-a je neprihvatljivo čak i za Vašington. SAD žele Kosovo i Metohiju kao veliku bazu na jugoistoku Evrope koja nikada neće suštinski postati država i Bela kuća neće prihvatiti strategiju prisajedinjenja takozvane države Kosovo sa Albanijom“, ocenjuje naš sagovornik.
U krajnjoj meri, kaže Kovač, to bi uticalo i na bezbednost regiona. On smatra da da nema nikog u Srbiji ko bi prihvatio takvo stanje, a u skladu sa Ustavom, Srbija bi morala da primeni silu da zadrži deo svoje nacionalne teritorije. U tim uslovima prestao bi mandat NATO na osnovu Rezolucije 1244 i pripadnici Alijanse bi morali da napuste područje Kosmeta iako je Albanija članica NATO, smatra on.
Kovač podseća da u međunarodno pravnom smislu, Srbija ima jurisdikciju nad tom teritorijom sve dok ne postane članica NATO-a, a problem je samo u nedoslednoj primeni sporazuma, pre svega Briselskog, a delimično i onoga iz Vašingtona.