„Gospod mi je dao mogućnost da više puta razgovaram i molim se sa srpskim patrijarhom Irinejom. Na mene je ostavio jak utisak. U njemu su se osećale dubina i snaga duše. Sećam se sa kakvom je hrabrošću i odlučnošću govorio podržavajući pravoslavlje u Ukrajini, koje je stradalo. On je voleo svoje vernike, kad ih je blagoslovio ili pričešćivao, posebno decu, na njegovom licu se videla duhovna radost“, ističe mitropolit u razgovoru za Novosti. Prenosimo delove intervjua.
Dobro ste poznavali i mitropolita Amfilohija?
– Pokojni vladika je bio veliki arhiepiskop i mnogostrano obdaren čovek: bogoslov, organizator, duhovni nastavnik. Njegov boravak na čelu Crnogorsko-primorske mitropolije je epoha crkvenog preporoda u Crnoj Gori. Vladika je uspeo da dovede u crkvu mnogo ljudi, da nadahne hiljade vernika na samopožrtvovan rad u ime duhovnog preporoda Crne Gore. Zahvaljujući litijama u odbrani svetinja koje je on pokrenuo, svet je video kako bije živo pravoslavno srce Crne Gore, to je postao svetao primer u razmerama celog hrišćanskog sveta, nateralo je mnoge naše savremenike da se zamisle o veri svojih očeva.
Patrijarh Kiril, kada je umro mitropolit Amfilohije, rekao je da je za njegovo ime vezan duhovni preporod Crne Gore. Kako vidite budućnost pravoslavlja u ovoj zemlji?
– Pravoslavlje u Crnoj Gori gradi se na čvrstom temelju koji su položili svetitelji Vasilije Ostroški i Petar Cetinjski. Pravoslavna vera je, ne jednom u istoriji, davala našoj braći snagu da dobiju borbu za slobodu, da formiraju nacionalni karakter i kulturu, doprinela nastanku i razvoju njihove države. Narodni pokret za zaštitu svetinja pokazao je celom svetu koliko mnogo otadžbinska vera i pravoslavna crkva znači ljudima, posebno onima kojima pripada budućnost, mladima. Meni je vrlo važno da je na delima vladike Amfilohija mlado pokolenje Crne Gore moglo da pronikne u spoznaju odgovornosti da duhovno nasleđe mora da se sačuva za potomstvo.
Ruska pravoslavna crkva pamtiće srpskog patrijarha i po tome što je čvrsto podržavao kanonsko pravoslavlje u Ukrajini. Kakva je vaša prognoza što se tiče Ukrajine?
– Stvaranje tzv. Pravoslavne crkve Ukrajine imalo je veštački, politički karakter čiji je autor bivši ukrajinski predsednik Petar Porošenko. Okupili su 2018. lažne episkope dve različite nekanonske crkve koje su se i međusobno sukobljavale. Veliki pritisak je bio na hijerarhiju kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, verne moskovskom patrijarhu. Ali, od 90 episkopa, samo dvojica su pristala da pređu na stranu raskolnika. Pritom je tzv. autokefalija data sa nizom ograničenja. Tako se Pravoslavna crkva Ukrajine morala odreći svih svojih opština u inostranstvu, kao i prava da formira takve crkvene opštine. To je zaoštrilo još više odnose unutar novoosnovane crkve. Filaret Denisenko, bivši lider jedne od dvaju raskolničkih crkava (veliki prijatelj crnogorskog raskolnika Miraša Dedeića), odrekao se priznanja tomosa koji je dodelio patrijarh Vartolomej. On je ponovo oformio svoju organizaciju, tzv. kijevski patrijarhat. Raste i broj protivrečnosti unutar ostalog dela Pravoslavne crkve Ukrajine, a u otetim hramovima nema ko da služi. Rukovodstvo Konstantinopoljskog patrijarhata izjavljivalo je da će autokefalija da objedini pravoslavne u Ukrajini, ali raskol se samo pojačao.
Predsednik Severne Makedonije Pendarovski molio je patrijarha Vartolomeja da prizna nekanonsku Makedonsku pravoslavnu crkvu. Nju ne priznaje ne samo srpska, nego ni druge pravoslavne crkve. Je li moguće izbeći novi konflikt?
– U Ruskoj pravoslavnoj crkvi uvek su smatrali i smatraju da je rešenje makedonskog crkvenog pitanja isključivo pravo Srpske pravoslavne crkve i bez njenog pristanka bilo kakvi pokušaji mešanja su nedopustivi.
Sinod SPC mnogo puta se obraćao pismima Unesku da se zaštite srpski hramovi na KiM. Sada Albanci ubeđuju svetsku javnost da su oni gradili te crkve. Kakav bi savet mogli da date Srbima tim povodom?
– Za vreme posete Kosovu i Metohiji video sam ruine hramova koje su porušili ekstremisti, kao i svetinje koje su pretvorili u smetlišta. Oni koji su rušili i skrnavili hramove i manastire na KiM pokazali su jasno celom svetu da nemaju nikakvu istorijsku ili duhovnu vezu sa tim svetinjama. Pravoslavni Grci su nosili i nose u srcu Svetu Sofiju koju su im oteli, čak i kad je ona bila pretvorena u džamiju. Molimo se za našu srpsku braću koja žive u teškim uslovima u tom svetom kraju. Neka im da Bog snagu i strpljivost da sačuvaju otadžbinsku svojinu.