Iako je početak ceremonije bio zakazan za 20 sati, plato ispred spomenika, delovi Karađorđeve i Nemanjine ulice bili su prepuni ljudi najmanje pola sata ranije.
Stari i mladi, roditelji s decom, jake policijske snage. Vijore se srpski barjaci, dominiraju ikone Svetog Save, na glavama šajkače, ali i zaštitne maske. Vlada radost i pozitivno raspoloženje.
Zasijao spomenik Stefanu Nemanji i razgalio narod
Tokom ceremonije, Nemanja je u mraku. Kulturno-umetnički program, obraćanje zvaničnika i odavanje počasti blagopočivšem patrijarhu srpskom Irineju...
„Živela Srbija“ bile su završne reči govora predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koje su označile i početak bdenja srpskog vladara nad Beogradom.
Pale se svetla, obasjavaju monumentalnu skulpturu i izazivaju oduševljenje među prisutnima. Čim su ograde koje su sprečavale prolazak na plato sklonjene, ljudi prilaze spomeniku i radoznalo posmatraju svaki njegov segment.
Mladenu Miloševiću se spomenik veoma dopada.
„Mislim da je sazvežđe Nemanjine i Savske ulice, zapravo, krunisano i smatram da je bilo krajnje vreme da Beograd dobije ovakav trg, jedno, na neki način, sveto mesto“, rekao je Mladen za Sputnjik.
I Miro Živojinović je vrlo zadovoljan izgledom spomenika, a slaže se i s tim da se predugo čekalo na izradu i postavljanje skulpture.
„Spomenik je jako lep. Umetniku svaka čast. Impresivno. Dopada mi se i što su spojili tradiciju i simbole vezane za Stefana Nemanju sa samim spomenikom“, kazao nam je Miro.
Snežana Knežević je oduševljena skulpturom i misli da je njeno postavljanje znak velikog napretka Srbije, ali i znak zahvalnosti „ocu srpske države“.
„Jako sam zadovoljna. Ovo je prelepo. Niko osim Rusa ne bi mogao da napravi ovako nešto grandiozno, ovakav jedan spomenik. Zaista sam oduševljena radom ovog umetnika. To je morao da bude neko ko je vezan za genetski kod ovog naroda, ko ume da prepozna taj duh. Sigurno ima sjajnih umetnika širom sveta, ali bila je potrebna slovenska duša da bi pogodila tu tananu nit“, smatra Snežana.
Spomenik Stefanu Nemanji je delo ruskog skulptora Aleksandra Rukavišnjikova, visok je 24 metra, od kojih su tri u zemlji, a težak 68 tona.
Pošto portreti iz njegovog zrelog perioda nisu sačuvani, već samo oni iz monaškog života, lik Stefana Nemanje napravljen je uz pomoć proučavanja njegovih postojećih portreta i portreta njegovih potomaka.
S mačem u desnoj i Hilandarskom poveljom u levoj ruci, Nemanja u carskoj odori počiva na napuklom vizantijskom šlemu, koji se na četiri kraka oslanja na zemlju. U postament je moguće ući, a na njemu su prikazane scene iz Nemanjinog života i srpske istorije.
Izrada spomenika obavljala se u Solnečnogorskom, gradu u blizni Moskve, i trajala je oko godinu i po dana. U njoj je učestvovalo skoro 120 ljudi različitih profila.
Saznajte: Kako je sprečeno da u Beograd stigne „pogrešan“ Stefan Nemanja?