„Čuo sam da se u poslednje vreme govori o toj temi i da se postavlja pitanje zašto je krst zamenjen mačem? Navodi se i da je zamenjen u poslednjem trenutku. Pa, u poslednjem trenutku to ne bi bilo ni realno da se uradi. Naprotiv, zamenjeno je na početku“.
Vajar nam opisuje i kako je došlo do odluke da u ruci Stefana Nemanje ipak bude mač i da spomenik izgleda ovako kako će ga večeras svi videti:
„U radu na spomeniku imao sam mnogo konsultanata, istoričara. Veoma sam im zahvalan za sve što su uradili. Mi smo dugo razmišljali i odlučili da, ipak, prikažemo Stefana Nemanju u svetovnoj odeći, a ne u duhovnoj i da treba da ga prikažemo kao čoveka koji je stvorio srpsku državnost. To je ono što je najvažnije“.
Rukavišnjikov objašnjava da je zato stavljeno žezlo, a da se drugom nogom Stefan Nemanja oslanja na vizantijsku kulturu i vizantijski uticaj.
„U konkretnom slučaju, mač ima smisla, on je pogodniji jer se silueta spomenika završava oštricom. Drugi argument je da ne bude tautologije skulpture. Stefan Nemanja na grudima ima enklapion, krst. Smisao je da ne bude i u ruci i na grudima krst, kao što je svojevremeno bio slučaj sa spomenikom Lenjinu – kačket na glavi i kačket u ruci. Zato je rešenje mač i smatram da je to ispravno“.
Ruski vajar upućuje i poruku povodom današnjeg otvaranja i praktično negira spekulacije da nije želeo da dođe u Beograd:
„Nadam se da je ovo za bratski srpski narod veliki događaj, jer je za mene lično veliki događaj. Posao je bio težak i prilično dug. Veoma mi je žao što ne mogu da budem sa vama, jer sam nedavno preležao modernu bolest, virus korona, i sad se nalazim na rehabilitaciji. Još jednom vam čestitam praznik i nadam se da ćete se ne samo privići na taj spomenik nego da ćete ga možda i zavoleti. Hvala!